Mali: Nemamo problem sa javnim dugom, povećanje penzija od novembra 9 odsto

Kada ćemo znati hoće li nam biti odobren stendbaj aranžman sa MMF-om i da li bi to podrazumevalo dodatnu sigurnost pred predstojeću zimu? Ministar finansija Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je aranžman sa MMF-om važan, kao i da smo krenuli u saradnju 2015. godine i pomogli su nam da kroz reformski proces prođemo brže i uspešnije.

"Danas je Srbija primer uspešnosti reformi od 2014. godine do 2018. kada smo završili te reforme i tešku fiskalnu konsolidaciju i ušli u stope visokog rasta, pre krize izazvane kovidom", rekao je Mali.

Mali je najavio da će 20. oktobra doći misija MMF-a u Srbiju, biće tu desetak dana i razgovaraće se o tome kako dalje da sarađujemo sa Fondom.

Postojeći aranžman bez ikakvih finansijskih obaveza ističe u januaru 2023. godine, prirodno je, pošto smo zadovoljni saradnjom, da vidimo kako ćemo sarađivati dalje, dodaje ministar.

Stendbaj aranžman sa MMF-om 

Prema njegovim rečima, jedna od mogućnosti je stendbaj aranžman sa MMF-om. To bi dalo dodatni impuls nastavku reformi u Srbiji i dodatnu sigurnost, jer kada imate aranžman vaš kredibilitet i sigurnost investiranja je veći, poručuje Mali.

"U tom trenutku mogli bismo da povučemo neka sredstava od MMF-a, mnogo povoljnija nego što bismo mogli na tržištu kapitala zbog cele krize u svetu", napomenuo je Mali.

Podseća da je tokom Generalne skupštine UN predsednik Vučić imao sastanak sa predsednicom MMF-a koja je rekla gradite finansijske bafere što više, finansijske rezerve što više, da imate dovoljno keša da reagujete ako se situacija još više pogorša.

"Konflikt u Ukrajini, energetska kriza, globalna kriza zahteva da imamo dovoljno finansijskih sredstava, zato je važno da dobijemo od Emirata kredit od milijardu dolara od tri odsto", rekao je Mali.

Javni dug 31,5 milijardi evra

Mali napominje da su "neodgovorni pojedinci bili zabrinuti zbog visine javnog duga".

"Javni dug je 31,5 milijardi evra, ako pogledate apsolutni iznos mi nemamo nikakav problem, otplaćujemo obaveze na vreme", kaže Mali.

Naveo je primere drugih zemalja u apsolutnom iznosu – Francuska 2.900 milijardi, Nemačka 2.482 milijarde javnog duga.

Mali ukazuje da je pravi pokazatelj kada iznos javnog duga uporedite sa vrednošću proizvoda i usluga koje proizvedete u jednoj godini, što je BDP.

"Kada stavite naš javni dug u odnos sa BDP-om, udeo javnog duga je oko 53, odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60", podvukao je Mali.

Naveo je podatak za Grčku gde je to 193 posto, u Španiji 118, u Francuskoj 113, u Crnoj Gori 103, prosek EU je 90 posto.

"Mi smo daleko od bilo kakvih problema što se tiče javnog duga", napominje ministar finansija.

Podseća da je 2012. godine ukupan javni dug bio je 17,7 milijardi evra, BDP je bio 33,6 milijardi, odnos je bio oko 53 odsto, danas je oko 53 odsto. BDP je tada vredeo 33,6 milijardi, danas 60,2 milijarde.

"Imaćemo krajem godine najveći ikada BDP, preko 60 milijardi evra. Tada, 2012. godine, prosečna plata je bila 331 evro, danas u junu je 633, BDP po stanovniku je bio 4.700 dolara, danas je preko 8.000 dolara. Tada je stopa nezaposlenosti bila 25,9, sada je 8,9 odsto – istorijski najniža", uporedio je podatke.

Tada niste imali nijednu investiciju u Srbiji, sada za prvih osam meseci 2,6 milijardi evra investicija, kaže Mali.

"Zato nam je važno da nastavimo sa reformama da pokažemo svima da je, uprkos krizi, država pokazala da je stabilna, pomogli smo građanima sa 100 evra, pa mladima, privredi", rekao je Mali.

Nikada veća kriza, veliki broj razvijenijih ulaze u recesiju

Ministar Mali ukazuje da je u prvom kvartalu stopa rasta bila 4,3 odsto, u drugom kvartalu 3,9 odsto, što znači da smo daleko od recesije.

"Borimo se da obezbedimo dovoljno gasa, struje, hrane i država je preuzela teret krize na sebe. Stabilni smo i jaki i danas imamo dve i po milijarde evra na računu u kešu, likvidni smo", istakao je Mali.

To znači, kako kaže, da smo spremni za predstojeću zimu, kada je bar novac u pitanju, treba obezbediti dodatne količine struje, uvek imate nedostatak struje kada je zima u pitanju. Ranije je cena bila 80 evra po megavatu, a sada je preko 400 evra.

"Ogromni su izazovi pred Srbijom, ali se borimo da izdržimo. Molba građanima je da štedimo, ceo svet to radi, ugasimo sijalicu dnevno, manje ćemo novca davati za uvoz struje", rekao je Mali.

Nije pitanje ova zima, preguraće Evropa, šta će na zimu posle?, upitao je ministar Mali.

Povećanje plata i penzija

Mali najavljuje da od 1. novembra "idemo sa povećanjem penzija od devet odsto, od 1. januara dodatno povećanje od 12 odsto". "Od 1. januara će penzioneri imati preko 20 odsto veću penziju nego tokom ove godine", naglašava ministar.

Prosek inflacije je 11,5 odsto, naredne godine projekcija je 8,7 odsto, što je 20 odsto povećanje penzija u apsolutnom iznosu, podvukao je on.

Od 1. januara biće 12,5 odsto povećanje plata u javnom sektoru, ističe Mali, dodajući da se vodi računa o životnom standardu, da se dobije više novca od inflacije, a sa druge strane da se potrošnja nastavi.

Mali napominje da je zabrinut zbog situacije u svetu, ali da ćemo se izboriti i da će Srbija biti jača od drugih.