За Трампа је само привремена транзиција – коме више прети рецесија, САД или Европи

Паника од царинских ратова председника Доналда Трампа већ је америчким берзама нанела губитке од 5.000 милијарди долара. Трамп је признао могућност да земља упадне у рецесију, али он то описује као привремени "период транзиције" након којег ће, захваљујући вишим царинама, америчка
економија процветати.

Најпознатије финансијске институције предвиђају да једино што у америчкој економији тренутно расте јесу шансе да она упадне у рецесију. Ако би се то десило, да ли би и у остатку света цене скакале а привреде замирале?

Слободана Аћимовић истиче да је сваки пут кад се негде дрма неки кавез, очигледно да мора да буде неких малих или већих потреса. Очекује да дође до пораста привреде.

"Сви се томе надамо, јер ако тамо расте привреда и ако имамо позитивне стопе раста, онда ћемо имати позитивне импликације и на остатак света. А са друге стране, наравно да није тешко прогнозирати да ако он (Доналд Трамп) крене са тим царинама као што је већ кренуо, да ће то изазвати одређени степен инфлације и отуда то логично одбијање од стране Феда. Али суштински не видим да ће то чак и када би се тако наставило у том ритму, оставити неке велике последице", сматра професор.

Наглашава да је реч о великом тржишту које може да прими пуно, удараца.

Како је берза одреаговала

Берза је у последње три недеље забележила велики губитак - 5.000 милијарди долара.

Исмаил Мусабеговић наводи да је то стварно велика сума. Али, објашњава да, уколико се зна да је тржишна капитализација Берзе у фебруару 2020. била око 52.000 милијарди, то је негде око десетак процената.

"Једно је техничка корекција која обично буде тако до 10 или 15 у неком одређеном периоду. Ја не бих рекао да је ово сад нешто ненормално што се дешава. То је врло уобичајено. Проблем је што је капитал најплашљивија ствар на свету. У Америци још увек је бруто друштвени производ, запосленост, све оно што је индустријска производња, све функционише. Рано је рећи да је неки крах", истиче Мусабеговић.

Указује да је Америка још увек највећа економска сила на свету и све што се дешава код ње сигурно има реперкусије на остали део света.

Такође, подсећа и да је монетарна политика Америке одвојена од "политичке политике", мада Трамп то тако не тврди.

"Има ингеренције у смислу да може предложити неке законе, али у суштини ви кад једном изаберете некога ко је члан Феда, Ви га бирате на период од 14 година. Значи он нема шансе да некога помери и смени", истиче професор.

Европа у већем проблему, коме Србија да се окрене 

Указује да је Немачка практично у рецесији као мотор европске економије и да је и даље у проблемима. Мусабеговић каже да ће нови канцелар Фридрих Мерц бити као и Трамп, јер су то људи из пословног света и имају другачији приступ политици.

Међутим, Аћимовић ипак мисли да ће у Немачкој бити влада континуитета, поготово због задуживања,  због, како каже лоше намере да се много иде у наоружавање, у финансирање наоружавања, уместо да се улаже у привредни развој.

"Слажем се са мојим колегом да је Немачка у рецесији, да је велики део Европе са Еурозоном са 0,2, колико је 0,8, предвиђеним стопама раста. А ми смо као Србија значајно везани за то тржиште с великим делом спољнотрговинске размене 60-ак посто, некада је било и 70. Значи, хајде да видимо како ту да се мало сад склонимо од тога", указује Аћимовић.

Истиче да је то могуће, тако што ћемо као држава да наставимо да се окрећемо ка свим могућим тржиштима - индијска, у оквиру БРИКС-а, афричка.

Мусабеговић наводи да је амерички Фед паузирао промену своје каматне стопе. То значи да се они  боје инфлације која може настати као последица увођења свих царина.

"У суштини кад ви уведете царину, то ће платити крајњи Американац, јер ће производ бити скупљи за тај део цене која је. Европа је суочена са другим проблемом, рецесије и смањене производње и она ће ићи на то да смањује камате. И Народна банка Србије мора да прати све што се дешава на тржишту", закључује Мусабеговић.