Cena gasa raste – Bugarska ponovo pregovara sa Gaspromom, Danska traži alternativu za grejanje

U odnosu na proteklu sedmicu cena gasa porasla je više od 13 odsto. Isporuke glavnim gasovodom "Severni tok 1" su samo 20 posto, a cene je pogurala najava Gasproma da će ih od 31. avgusta na tri dana, potpuno obustaviti.

"Tržišta očekuju, da nam u najgorem scenariju, Putin više neće isporučivati gas kako bi nas primorao da popustimo. Tržište i privreda moraju da se nose sa tim", rekao je Robert Halver, šef analize tržišta kapitala na Frankfurtskoj berzi.

U strahu od potpunog prekida isporuka, zemlje pokušavaju da se obezbede. U Nemačkoj kažu da su kupili dovoljno gasa na svetskom tržištu i da se i dalje ugovara. Ali problem je što zemlja za sada nema gasnu infrastrukturu koja je nezavisna od ruskih isporuka.

"Pred nama je veoma kritična zima. Sa punim skladištima imaćemo sigurnosni tampon i gradimo alternativni dotok. Ali ostaje jaz između prošlogodišnje potrošnje gasa i očekivane potrošnje. I to moramo da regulišemo kroz ekonomično upravljanje, kako se ovaj jaz ne bi pretvorio u krizu", naveo je Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke.

A koliko je situacija sa snabdevanjem gasom neizvesna i da je teško brzo naći druge dobavljače, najbolje pokazuje primer Bugarske. Naši susedi bili su među prvim zemljama koje su odbile da plaćaju gas u rubljama, pa su im Rusi u aprilu zavrnuli slavine. Sofija je potvrdila da će ove nedelje imati sastanak sa Gaspromom kako bi našli način da obnove ugovor.

"Mogu da vam kažem da će pregovori sa Gaspromom biti zaista problematični i teški. Zaista je teško pregovarati da vam neko da jeftin gas, kada je cena na berzi u Evropi mnogo veća. Zato nemojte misliti da je sve što treba da uradimo – da pozovemo Gasprom eksport i kažemo im: počećemo da plaćamo, koristeći formulu koju ste dali i sve će biti u redu. Nije tako. Moramo da vodimo intenzivne pregovore sa ogromnom političkom podrškom, uključujući i podršku svih dostupnih kontakata u privatnom sektoru", rekao je Rosen Hristev, privremeni ministar energetike Bugarske.

Danci traže druga rešenja za grejanje 

Rast cena gasa naterao je Dance da traže druga rešenja za grejanje, pa je potražnja za pećima upola veća. To je poguralo i cene drva i peleta koje su skočile 100 posto.

"Imamo više od 200 hektara šume. Prodaja ide kao ‘vrući kolači’", rekao je Henrik Elveld Laurvi, vlasnik šume.

"Nije slučajno što cene peleta i drveta rastu. To se dešava zato što je mnogo ljudi svesno da će zimus biti skupo grejanje – posebno na gas", rekla je Ida Mari Mosbi, ekonomski stručnjak.

Kako se grejna sezona primiče, raste i strah od nedostatka i sve skupljih energenata i hrane. To je podelilo Austrijance – ankete pokazuju da četvrtina građana traži ukidanje sankcija Rusiji, a još 12 odsto smatra da ih treba ublažiti.