ECB povećala kamatu da smanji inflaciju, kako to utiče na ratu za stambeni kredit od 50.000 evra

Ko je čekao Evropsku centralnu banku, dočekao je. Da zaustave rast cena juče su, posle 11 godina, u 19 zemalja evrozone, povećane ključne kamatne stope za 50 baznih poena. Gase se i podsticaji privredi. 

Za nas je ovo važna vest pre svega zbog stambenih kredita – od preko 150.000 kredita podignutih do juna, 99 odsto je u evrima.

Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da će svi korisnici stambenih kredita indeksiranih u evrima sa promenljivom kamatnom stopom  u značajnoj meri osetiti posledice odluke ECB da poveća referentnu kamatnu stopu, a zavisi od toga koliki je iznos kredita, kada je indeks korišćen. 

Grube procene pokazuju da bi korisnik kredita od 50.000 evra, na 25 godina, trebalo da ima veću ratu za 3.000 do 4.000 dinara, napominje Hanić.

Prema njegovim rečima, promenljiva kamatna stopa znači da je jedna komponenta fiksirana, a da druga zavisi od kretanja na međubankarskom evropskom tržištu.

"Kamatne stope su ugovorene u smislu bruto kamatne stope, jedna komponenta je fiksna, druga varira, to je model koji sve banke primenjuju. Na ovu drugu nijedna banka ne može da utiče kada je reč o našem bankarskom tržištu", istakao je Hanić.

Prva reakcija tržišta kada se povećaju kamate i zaduživanje poskupi

Hanić objašnjava da kada se poveća referentna kamatna stopa, kao ključna poluga koju primenjuje centralne banke pojedinih zemalja, kao i naša NBS koja je od aprila četiri puta povećavala tu stopu u borbi da se obuzda dalje kretanje cena potrošačkih proizvoda – reakcije su po pravilu znak da je inflacija visoka, da može da se očekuje.

Dodaje da se nepovoljno javlja efekat anticipacije, očekivanog daljeg povećanja cena, a proizvođači, prodavci, trgovci to koriste da, pre nego što se povećaju nabavne cene, cene nekih inputa, povećavaju cene svojih proizvoda – to je u ekonomiji nepovoljno jer deluje lančano na ceo sektor privrede.

Zaoštravanje monetarne politike i ukidanje podsticaja 

Hanić kaže da je to nevolja, što jedan lek leči jednu bolest ali ostavlja neželjene posledice, i to će usporiti ekonomski rast. Osnovno je pitanje kako naći balans, kako podesiti visinu stope na koju može da se utiče tako da to ne obara ekonomski rast, a već se oseća stagnacija.

Međunarodne finansijske institucije, Svetska banka, stalno koriguju projekciju nadole, ističe Hanić.

Evro ojačao, šta je sa javnim dugom

Dobro je da je evro ojačao i da će javni dug obračunat na taj način biti nešto manji, napominje Hanić.

Ne zabrinjava pozicija Srbije kada je u pitanju javni dug, smatra profesor, sada je dobro odmerena proporcija i udeo u ukupnom javnom dugu je relativno mali, tako da porast cene dolara u odnosu na evro i na dinar samo utiče u meri u kojoj je udeo javnog duga indeksiranog u dolarima u ukupnom javnom dugu države. 

Ministar finansija očekuje da će do stabilizacije i pada cena doći narednih meseci. Sada je od prošlog do ovog juna inflacija 11,9 procenata. Postavlja se pitanje koliko i stabilan kurs omogućava da se inflacija koliko-toliko drži pod kontrolom.

Važno je da je kurs stabilan i to je svojevrsna antiinflaciona mera, dodaje on.

Kada bi kurs varirao, kada bi došlo do toga da evro mnogo jača u odnosu na dinar, onda bi stopa inflacije bila veća, ističe dalje Hanić.

Izvesno je da za nekoliko meseci, zavisi i od roda, od poljoprivredne proizvodnje, i u  slučaju smanjenja ponude energenta, prekinutih lanaca snabdevanja a naspram velike tražnje – dolazi do porasta cena, kaže Hanić.

"Ideja je da se uravnoteži i gep smanji i na taj način smanje inflatorni pritisci", zaključio je Hanić.