Na zaraslim livadama dobro rađaju vetroparkovi i niču paneli

Poljoprivredno zemljište nisu samo kvalitetne oranice već i desetine hiljada hektara pašnjaka, livada, močvara i drugog nekvalitetnog zemljišta.

"Šabac ima 1.133 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Preko 200 hektara je sigurno tog zaparloženog zemljišta koje se ne koristi godinama. Ove godine je ostalo 353 hektara koje smo mi u postupku licitacije sproveli ali niko se nije javio, nije bilo zainteresovanih", rekao je član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu u Šapcu Milutin Stojinović.

Državno poljoprivredno zemljište koje godinama zarasta u korov sada može da se koristi u druge svrhe. Da se podižu vetroparkovi, postavljaju solarni paneli ili za eksploataciju peska, šljunka, kamena... A država i opštine bi konačno od njegovog izdavanja imale prihod. U opštini Alibunar od oko 11.000 hektara, gotovo 2.000 nije izdato.

"Mi smo košavsko područje, gde je poznato da je pogodno za vetroparkove, tako da bi na tom zemljištu moglo da se investira u tu granu. U opštini Alibunar već participiraju vetroparkovi i već postoje, tako da postoji još interesovanja i to je nešto što će se još razvijati u budućnosti", navodi Zoran Stojiljković, predsednik Komisije za izradu godišnjeg programa izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. 

Na teritoriji grada Sombora ima više od 28.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Čak 11 posto tog zemljišta poljoprivrednicima nije interesantno.

"Oko 1.700 hektara livada, 720 hektara pašnjaka, oko 300 hektara njive šeste i sedme klase i oko 183 hektara pod trsticima i močvarama koji ostaju neizdati svake godine. Imajući u vidu karakteristike klime na teritoriji grada najbolje bi bilo da se ovo zemljište koristi za izgradnju solarnih elektrana, tj. za postavljanje solarnih panela", navodi Vladimir Katanić, načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u Somboru.

Nadležni objašnjavaju Uredba je samo osnov za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.

Sve aktivnosti na njemu moraju biti u skladu sa važećim propisima – od zaštite životne sredine, zakona o rudarstvu i energetici, do pravila o planiranju i izgradnji. Zakup je moguć isključivo javnim nadmetanjem preko posebne aplikacije.

"Do zemljšta može doći samo lice koje u ovom postupku, koji je potpuno transparentan i bez mogućnosti diskrecionih ovlašćenja bilo kog službenika u ovom postupku, ponudi najvišu cenu. Početna cena je petostruki iznos prosečne cene zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je negde oko 125.000 dinara po hektaru. Kada se radi o nuđenju državnog zemljišta za potrebe eksploatacije, vađenje peska, šljunka, kamena, pošto su to poslovi gde dolazi do najveće promene na zemljištu tu je početna cena tridesetostruki iznos prosečne cene zakupa što je 760.000 dinara", objašnjava Branko Lakić, v. d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.

Ugovor o zakupu može da se zaključi najduže na trideset godina. Investitor je u obavezi da izradi projekat vraćanja zemljišta u prvobitno stanje sa projekcijom troškova. Trideset odsto iznosa mora odmah da deponuje na račun Ministarstva, a ostalih 70 odsto najkasnije pet godina pre isteka ugovora.