Koji energetski izvori su na raspolaganju Srbiji

Balkanski tok koji je u završnoj fazi Srbiji otvara novi pravac snadbevanja gasom, pre svega iz Rusije.

Računa se da će gas iz drugih izvora obezbediti interkonektor od Niša do Bugaske prestonice na koji se nastavlja gaovodom koji grade Bugarska i Gračka, a koji će biti i veza sa terminalom za LNG gas koji je se priprema u luci Aleksadropolisu. Projekat naše deonice interkonektora je u završnoj fazi eksproprijacije.

"Što znači da bi mi realno na proleće sledeće godine u Srbiji mogli da počnemo gradnju NIŠ-Dimitrovfgrad-Sofija, i da je realno završimo 2022. godine. Na LNG terminalu u Aleksandopolisu gde treba da počne gradnja, Srbija je rezervoisala na 10 godina 500 miliona metra kubnih. I to je ono što smo mi procenili da nam je dovoljno iz tog pravca, bilo da je to LNG iz Amerike uljnih škriljaca ili iz Katra ili možda i Rusije zašto da ne", kaže direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. 

LNG gas, dobra je opcija u smislu različitosti snabdevanja ali je za evropske potrošače za sada preskup.

Kada je reč o struji, najbolji primer isplativog interkonektora je "Transbalkanski koridor" koji će dalekovodima povezati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju.

Jadranski podmorski kabl već je u fukciji. U našoj zemlji završena je prva deonica tog koridora, a ceo posao biće gotov 2025.

"Povezivanje sistema znači veću pouzdanost i sigurnost snabdevanja, prvenstveno ono što je bitno za nas. A zatim znači i povezivanje i mogućnost efikasnog korišćenja obnovljivih izvora energije iz okolnih zemlja iz naše zemlje. Spajanje tržišta električne energije i pozicioniranje i nas i obnovljivih izvora na tom tržištu", navodi Nadica Stojanović, izvršni direktor za investicije i strtegiju u AD "Elektromreža Srbije

Svet se okreće obnovljivljivoj energiji. Ne samo da su ekološka alternativa uglju i nafti već im i finansijski konkurišu. Projekti u zelene izvore energije sve su isplativiji i bez državnih subvecija.

"U odnosu na 2010. godinu vidimo da je trošak investicija po instalisanom megavatu za solarne eketrane umanjen čak za 70 posto, kod vetroelektrana je to čak reda veličine 30 posto, dok kod tradicionalnih izvora taj trošak se praktično nije promenio. I naravno dolazak nove korporacije finasijske, u Ovom slučaju DFC, će svakako smanjiti trošak kapitala. Sa te strane svakako će doprineti većoj konkurenciji potecijalne podrške tim investicijama", ističe Miloš Mladenović, izvršni direktor Berza električne enrgije SEPEKS

Ka novim obnovljivm izvorima električne i toplotne energije stremi čitav balkanski region. A nedavni vašigtonski dogovori u Srbiju dovode američke investitore a prva ulagnja su najavljena u solarna postrojenja.