Noć kada je goreo Hilandar, zašto obnova srpske carske lavre traje 19 godina

Prošle su skoro dve decenije od velikog požara, kada je u plamenu nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre. Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije.

Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandara, što znači da je više od 20 objekata, odnosno 54 posto korisne površine manastira, izgorelo.

"Sve što počinje od manastirske trpezarije i ukrug završava sa Pirgom-kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad, gde nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone", rekao je Ranđić. 

Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji, kako navodi, dok nije došao do Temze, nije mogao da se zaustavi.

"Tako vam je i ovde bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane kada već na samom početku nije ugašen", objašnjava direktor zadužbine. 

Obnavljaju se prvo konaci iz 14. veka 

Ove godine je 825 godina manastira Hilandara, to je, ističe, ne samo manastir nego jedina ustanova u našem narodu koja postoji bez ikakvog prekida 825 godina. Ranđić ukazuje da su ljudi koji su tamo isto bratstvo, kao jedna porodica koja postoji 825 godina.  

"Oni se bave očuvanjem, od svetosavskog tipika Hilandara, gde se u jednom članu jasno kaže kako se čuva Hilandar, kako se čuva nasleđe Hilandara. Sveti Sava to navodi. U suštini to je sve danas osavremenjeno, tako što danas imate i vatrogasnu brigadu Hilandara sa dva velika i jednim malim vozilom", navodi Ranđić.

Ističe da su, što se obnove manastira tiče, gotovo sve uradili, osim konaka iz kojeg je počeo požar, kao i konaka do njega.

Pored radova na izgorelim konacima koji su veoma kompleksni, jer se obnavljaju objekti iz 14. pa sve do onih iz 19. veka, obaveza je, naglašava, da se sačuva sve od onoga što je ostalo. Ono što se dorađuje mora da bude na način da se vidi da je to novo, nema tu maskiranja i da mora da se radi što autentičnije. 

Ko su ljudi koji rade na obnovi manastira

"Hilandar je najvredniji spomenik kulture, duhovno nasleđe srpskog naroda, međutim, zvanično on je spomenik kulture Republike Grčke i vi o tome morate da vodite računa. Tu su s nama i naši prijatelji Grci, postoji i grčka agencija Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa. Neki od tih ljudi su otišli u penziju baveći se obnovom Hilandara", naglašava direktor zadužbine.

Posebno ukazuje da među ljudima koji rade na obnovi manastira ima i onih koji su došli da budu godinu-dve, a tamo su već 19 godina. To su, kaže, naši ljudi, naš narod sa svih prostora, naši stručnjaci i inženjeri.

"Sveta Gora je specifična, ona jeste poluostrvo, ali vi s kopnene strane ne možete tamo da uđete. Mi brodovima moramo tamo, nemamo struju. Manastir ima struju, ali zahvaljujući agregatima. I to je jedna od stvari koju rešavamo u ovom trenutku. To je projekat Hilandarski energetski sistem, obezbeđivanje solarne energije", objašnjava Ranđić.

Ističe da 19 godina obnove za ovakve radove nije mnogo, iako su se svi nadali da ipak neće proći više od deset godina.  

"Mi se nadamo da će iduće godine o manastirskoj slavi, to je 4. decembar – Vavedenje, biti pored slave i mala svečanost završetka obnove izgorelog dela", poručuje Ranđić.