Profesor Simić o zlatu: I narod i mi stručnjaci smo nestrpljivi

Vladimir Simić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavio da geologe i rudare nije mnogo iznenadila vest da su pronađene nove rezerve zlata u Srbiji jer znaju da je to perspektivno područje na kom se eksploatacija vrši skoro 120 godina.

"Pretpostavljamo i znamo da se tu nalaze nova ležišta. Problem je kako ih pronaći i videti da li eksploatacija donosi dobit ili ne", navodi Simić.

Na pitanje kako se pronalaze nova ležišta, Simić navodi da se gleda kakav je geodinamički razvoj bio, da li je bilo vulkanizma, pa ako su sve pretostavke tu, kreće se sa raznim geofizičkim i geohemijskim metodama, a zatim se, kako kaže, kreće sa dugotrajnim poslom i bušotinama.

"Neki put shvatimo da ležište nije komercijalno", napominje Simić. 

Ističe da kad su u pitanju nemetalične mineralne sirovine, jedan kamenolom od istraživanja do otvaranja ležišta može da se završi za dve godine.

"Kada su u pitanju ležišta različitih metala to je dugotrajan proces koji traje od 10 do 20 godina na svetskom nivou. Ako je relativno malo ležište, ali dovoljno bogato, možemo ga istražiti za jedno četiri pet godina. Nije samo narod u Srbiji nestrpljiv. Nekada smo i mi stručnjaci nestrpljivi", ukazuje Simić.

Srbija ima dobre ekološke zakone 

Napominje da Srbija ima jako dobre ekološke zakone.

"Ako se poštju ja mislim da je mala mogućnost da dođe do nezgodnih situacija", kaže Simić.

Navodi da ako se priča samo o ležištima zlata, to su niske koncentracije, dva, tri četiri grama po toni.

"Treba to sve prvo izeksploatisati, povaditi, poslati na pripremu mineralne sirovine, koncentrisati i izvaditi to zlato. Nije to jednostavno, ali postoje tehnička rešenja", dodaje Simić.

Naknada za korišćenje sirovina je, ističe, uvedena pre nekih 15 godina.

"Za svaku tonu proizvedene rude ili koncentrata se plaća naknada državi. To nije mala suma i ona se kvartalno uplaćuje u budžet, pri čemu 60 odsto ide državi, a 40 opštini na kojoj se nalazi eksploatacija. Drugi benefit je prilikom samog istraživanja. Naše kolege rade pristupne puteve. Ja svake godine vodim studente u istočnu Srbiju i znam koliko je puteva popravljeno i do samih domaćinstava", ukazuje Simić.

Dobar deo poreza ostaje opštinama 

Dobar deo poreza, napominje, ostaje na teritoriji opštine na kojoj se radi.

Ukazuje da ako bi trebalo da izbušite 40.000 metara bušotina, to se radi dve ili tri godine.

"Cela stvar u istraživanjima je smanjivanje rizika, niko ne želi preveliki rizik, a da ne pronađe ekonomski interesantno ležište", napominje Simić.

Ekološke pokrete, navodi, ne osećaju kao neprijatelje.

"Razumem da je najvećim delom problem neinformisanosti, i na tome bi svi trebalo da radimo. Voleli bismo da imamo konkretne sagovornike da kažu šta ih muči, a ne da kažu da neko smatra da bi trebalo zabraniti istraživanje u Srbiji", ističe Simić.

Smatra da ekologija bi trebalo da bude bitna stavka u otvaranju novih ležišta.

"Nas kontroliše ministarstvo, od momenta dobijanja dozvole za istraživanja, pa preko potvrda o rezervama, a i ceo proces rudarstva je dobro kontrolisan od strane države", navodi Simić.

Boji se, dodaje, da s obzirom na smanjeni upis u prethodne dve godine, da ako se tako nastavi nećemo imati nove kadrove koji će se baviti istraživanjem i rudarstvom.

"Sva istraživanja u Srbiji u suštini vode naši ljudi", kaže Simić.