Ko upisuje državne, a ko privatne fakultete - kada se odlazi u inostranstvo

Igor i Aleksandra doktorirali su pre svoje tridesete godine. On u Cirihu, ona u Lisabonu. Iako su svi mislili da će karijeru graditi u inostranstvu - njih dvoje odlučili su da se vrate u domovinu.

"Kad radim ovde u Srbiji imam osećaj da ne radim samo za sebe, već da radim za ljude oko mene i čitavu zajednicu. Ispunjenije se osećam dok radim,tako se nisam osećao dok sam radio u inostranstvu i studirao", kaže Igor Uljarević, docent na Matematičkom fakultetu.

Istina je da je tamo više novca obezbeđeno za nauku, kaže Aleksandra Marinković. "Ja sam kao doktorand imala veću platu tamo nego sad kao ovde docent. Ali ima i nekih pozitivnih stvari, da ne bude sve tako crno, recimo porodiljsko odsustvo tamo je četiri meseca, a ovde je godinu dana", kaže Aleksandra.

Kažu da su ovde zatekli veliki potencijal studenata, ali primećuju i nedostatke.

"Nekad imam utisak da suviše pažnje posvećujemo formalnostima, recimo što se istraživačkog rada tiče često brojimo bodove, studentima možda nedostaje usmerenje", kaže Igor. 

Oni koji se bave usmerenjem studenata, kažu da je veliko interesovanje za školovanje u inostranstvu. A da se polovina vrati. Ističu, podjednake šanse imaju i oni koji završe državni i privatni fakultet.

"Studente koji su došli sa privatnog, manjeg univerziteta, gde su bili ušuškaniji pošaljemo na neki veći da dobiju osećaj veće konkurencije, i takođe, kandidate koji dolaze sa većeg državnog univerziteta kojima je potrebno više lične pažnje, često pošaljemo u elitne biznis škole", kaže Ana Matija Kopert iz Centrar za studije u inostranstvu.

Ono što je sigurno, kaže, jeste da svaki kandidat napravi neki napredak, bude na boljem mestu lično i profesionalno.

Državni i privatni fakulteti se otimaju za studente

Upućeni kažu da se i državni i privatni fakulteti otimaju za studente da bi popunili budžetska mesta i ističu da su neodgovorno duplirali kapacitete.

"Vi tu imate trenutno 113.000 mesta za studente, 1.700 programa - to je izuzetno predimenzionirano. Kod nas se rađa dece oko 65.000. Kome su namenjena mesta koja su duplirana, to je isključivo povezano sa činjenicom da se naš visokoškolski sistem osvrće samo na sebe, njemu je briga njegov opstanak i nikakav odnos prema zajedničkim interesima on ne oseća", kaže Vladica Cvetković, akademik.

Dodaju da do propusta u obrazovanju dolazi u srednjoj školi  i da univerzitetu smeta loš kvalitet srednjeg obrazovanja sa kojim studenti dolaze. Savet je da se dobro informišu o fakultetu koji žele da upišu.

"Imamo mnogo maturanata iz srednjih stručnih škola koji upisuju bilo koje fakultete bez prijemnih ispita gde se nadaju da će moći ili da savladaju nešto o čemu nisu dovoljno učili u srednjoj školi, ili jure samo za nekim takođe niskim kriterijumima, biće samofinansrani i sutra će sanjati da tu diplomu koja je svakako manje vredna nekako realizuju", kaže Vladica Cvetković.

Odluka o upisu fakulteta, prvi je korak u građenju poslovne karijere, ističu stručnjaci. Zatim sledi, po mnogima teži deo, završetak studija, prilagođavanje svetu rada i kontinuirano dokazivanje stečenih znanja i umeća uz svakodnevno usavršavanje.