Ima li pesticida u kori voća i da li ih „ubija“ soda bikarbona, objašnjava profesor Miletić

Postoje li ostaci pesticida opasni po zdravlje u jagodama, luku, salati? Zelene pijace su prepune tih namirnica i raznih drugih vrsta voća i povrća. Potencijalno prisustvo štetnih supstanci u njima brine mnoge potrošače. Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže za RTS da bi pesticidi morali da se primenjuju pravilno, a da je stav agronoma da soda bikarbona prilikom pranja ne može da odstrani pesticide.

Novica Miletić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da su pesticidi sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agenasa koji prouzrokuju biljne bolesti.

„Te bolesti mogu da naprave štetu, a kada ih tretiramo pesticidima – čuvamo prinos. Korišćenjem pesticida ne povećavamo prinose, to se postiže navodnjavanjem ili đubrenjem azotom. Štetočinama je hrana prvo dostupna, kao što se prvo jabukama hrani jabukin smotavac, prvo se on hrani, pa čovek. Mi moramo da primenjujemo pesticide, a da bismo izbegli potencijalnu opasnost, pesticidi moraju da se primenjuju pravilno“, navodi Miletić.

To znači, dodaje, da se primenjuju u pravo vreme.

„Ako se pogreši – imaćemo štete, to je sa aspekta očuvanja. Sa aspekta zdavlja, ljudi, moramo da koristimo jedinjenja koja su registrovana i ona koja su dozvoljena u EU. Ministarstvo kada registruje preparate, registruje one koji su dozvoljeni u EU“, ističe Miletić.

Prema njegovim rečima, proizvođači moraju sve to da ispunjavaju i da se pridržavaju karence, vremena koje bi trebalo da prođe od tretiranja do berbe.

„Imamo jedinjenja koja imaju karencu tri dana ili karencu za trulež od sedam dana, tako da proizvođač može da bira. Ako se na ovakav način, u optimalno vreme primenjuju pesticidi, nema opasnosti“, ukazuje Miletić.

Kontrola na inspekcijama

Sama kontrola je, kaže, na državnim institucijama i inspekcijama.

„Uzimaju se uzorci na pijacama. Često su ti uzorci bili ispravni koliko smo pratili u poslednje vreme. Kada izvozimo voće i povrće, analize ostataka pesticida se rade, i ovde i kod uvoznika. Ako je plod lep, stoji da je tretiran, ali ako je optimalno rađeno, tu ne sme da bude ostataka. Isto tako, ako je plod crvljiv znači da jabuka nije tretirana. Pre je razlog da nije na vreme tretirana“, navodi Miletić.

Što se tiče izbora zemljišta, posebno kad je voće u pitanju, rade se analize zemljišta.

„Izduvni gasovi nisu problemi samo kod nas. U Južnom Tirolu su voćnjaci pokraj auto-puta. U našim uslovima, imamo prolično zdravo zemljište sa aspekta zdravlja ljudi“, kaže Miletić.

Ne treba, dodaje, koristiti vodu zagađenu ešerihijom.

„Mi inače voće moramo da peremo. Jednim delom može da se ukloni bakterija, a i pesticidi koji su na površini. Stav agronoma je da soda bikarbona ne može da odstrani pesticide. Ja nikada lično nisam koristio sodu bikarbonu. Jedno normalno pranje voća i na taj način će se deo pesticida koji je na površini otkloniti. Isto tako, nije potrebno prati voće po 15 minuta, jer ako biste svako voće prali po 15 minuta, dan bi vam otišao“, navodi Miletić.

U Srbiji tehnologiju premazivanja voća voskom zbog dugotrajnog transporta nismo razvili.

„A masni deo na plodu, posebno kod 'greni smita', jeste prirodno lučenje masnih kapi da bi se plod štitio, da manje isparava i da može duže da stoji“, ukazuje Miletić.

Nije za to da se ljušti kora voća jer se u kori nalaze hranljive materije.

„Kora je skoro najhranljiviji deo, ali tačno je da jedan deo pesticida može da se nađe i u kori. Zdravije je da se pojede jabuka s korom, nego da se oljušti“, zaključuje Miletić.