Zgrade kod Manježa, izgrađene pre više od 90 godina, mogle bi da nestanu zbog novogradnje

Kada šetate parkom Manjež, ako već niste, obratite pažnju na stare zgrade pored njega. Ne samo zbog čuvene kafane, nego i zbog samih građevina i fasada. Stare su više od 90 godina, primer su arhitekture s početka 20. veka. Prostor nije zaštićen kao kulturno dobro, ali zbog sentimentalne vrednosti i dobrih češko-srpskih odnosa, neki smatraju da tu ne bi trebalo da bude modernih zgrada.

Jedna od najstarijih i najomiljenijih kafana u Beogradu uskoro bi mogla da nestane. Naime, planirana je izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa koji bi se između Trga Slavija i parka Manjež i morale bi da budu srušene četiri zgrade stare skoro ceo vek. Grupa aktivista pokrenula je inicijativu protiv rušenja.

"To su zgrade stare građanske štedionice sa moje desne strane, nove građanske štedionice Stevana Tobolara, češkog arhitekte, onda tu je zgrada koju je projektovao poznati arhitekta beogradski Milan Zloković tridesetih godina i na kraju čuvena zgrada kafane 'Manjež', takođe, češkog arhitekte Stevana Tobolara", rekao je Marko Bogdanović iz Centra za urbani razvoj.

Pokretači inicijative su Centar za urbani razvoj, Evropa nostra u Srbiji, "Češka beseda" i Udruženje građana "Topolska" kojima je podršku pružilo i Odeljenje umetnosti SANU.

"Beograd nažalost nema kvartove i kvarotve zgrada starih 100 i više godina, tako da mislim da bismo izgubili jedan trag nekadašnjeg Beograda i njegovog duha pogotovo kad je u pitanju kafana Manjež koja je vrlo poznata i ima tradiciju", kazao je Milan First iz udruženja "Češka beseda".

Taj prostor nije zaštićena kulturno-istorijska celina, ali mnogi tvrde da bi rušenje zgrada značilo gubitak identiteta i arhitektonskog nasleđa s početka 20. veka.

"Ja se nadam da je ova inicijativa pokrenuta na vreme, da će Grad Beograd apsolutno shvatiti vrednost ovoga i da ćemo prosto razgovarati na tu temu i da će se doneti jedna pametna odluka koja će svima biti u interesu da pored izuzetnih primera arhitektonske prakse s početka 20. veka kompleks zgrada oslikava i češko-srpske veze, pažljivo negovane još od polovine 19. veka", istakao je Marko Bogdanović.

Aktivisti podsećaju da je očuvanje ovih zgrada važno ne samo za arhitekturu, već i za saradnju Srba i Čeha, negovanu od polovine 19. veka. Pokušali smo da saznamo zbog čega zgrade nisu proglašene kulturnim dobrom, međutim, iz Zavoda su odgovorili RTS-u da "zbog prethodno dogovorenih obaveza nisu u mogućnosti da obezbede sagovornika, niti pošalju pisani odgovor".