U mreži "spina" i "fejk njuza" – kako da se odbranimo od previše informacija

Istraživanja pokazuju da polovina građana ne obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja, odnosno autore vesti, što svakako utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti u Srbiji. S obzirom na činjenicu da skoro dve godine živimo u pandemiji, gde se način života menja češće nego pre, sve manje se veruje izvorima informisanja.

Darko Soković, direktor programa "Nova pismenost" rekao je za RTS da smo preplavljeni informacijama i da je u takvom svetu teško videti šta je istina, a šta je laž, šta je spin, a šta je nešto čemu treba da verujemo, šta je lažna vest, a šta proverena informacija.

"Mi moramo da donesemo kvalitetnu odluku, a ne znamo kako. Kada govorimo o medijskoj pismenosti, mi govorimo o kritičkom razmišljanju. Svaku informaciju koja dođe do nas moramo biti u stanju da je proverimo", naveo je Soković.

Prema njegovim rečima, građani moraju da budu pomalo i novinari, i urednici, i epidemiolozi, i doktori, i vaspitači, i sve ono što su za nas prethodno radile institucije.

Kada je reč o digitalnoj pismenosti, kaže da smo se našli u vremenu kada smo izloženi raznim digitalnim alatima.

"Moramo da budemo zdravstveno pismeni, finansijski pismeni, kao i medijski pismeni. Nekada je moralo da se dolazi do informacija, a deca sada moraju da se odbrane od informacija", naveo je Soković.

Na pitanje kako građani mogu da se odbrane od manipulacija i kako da znaju pravilno da filtriraju informacije, kaže da ako je rešenje lako, onda moramo da posumnjamo, jednostavna informacija najčešće nije tačna, i predlaže da čujemo i one sa kojima se ne slažemo.

"Pogledajmo uvek i one sa kojima se ne slažemo. Nikome nije lako, ali u dijalogu je ključ", istakao je.

Građani uz društvene mreže, što ne podrazumeva samo klasično informisanje, provedu skoro dva sata dnevno, najčešće slušajući radio-stanice, zatim gledaju televizijske programe, dok štampi posvete prosečno 23 minuta.