Zašto žene na selu moraju biti barabar s muškarcima, a da ih za rad niko ne plaća

Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene. Na njihov Svetski dan, 15. oktobar, ukazuje se kako žive i sa čime se suočavaju kada pokreću posao. Posebno se ukazuje na važnost seoskih žena u unapređenju poljoprivrednog i ruralnog razvoja širom sveta, ali i na probleme sa kojima se suočavaju.

Sudeći po poslovima koje obavaljaju, biti žena na selu, kažu, skoro je isto kao i biti muškarac. Milanka Marković, pored svakodnevnih obaveza oko stoke i ručka, sa suprugom odlazi i na njivu i u seču drva.

"Vi morate sa muškarcima biti barabar, vi morate sa njima svugde biti, a oni sa vama svugde nisu, jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova", izričita je Milanka Marković iz Zavlake.

Žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene, a za svoj rad kod kuće nisu plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A one retke koje nađu posao, i dalje čekaju iste obaveze.

"U selu jedino dve žene rade pored imanja koje imaju i tih obaveza kući, a inače su nezaposlene iz razloga što imaju velika poljoprivredna gazdinstva. Žene na selu iako puno rade, znači njima za taj rad niko ne plaća", ističe probleme Slavka Ilić iz Kržave.

Izuzetak žene vlasnice gazdinstava

Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice.

Vera Vujkovac iz Bele Crkve pre nekoliko godina uspela je da se izbori za svoja prava i započne proizvodnju jagode.

"Meni su moji roditelji ustupili zemlju, oni su meni velika podrška, znači kod mene je tata čovek koji razume sve i nije mu problem što će se gazdinstvo voditi na meni. Dok kod nas u selu ne podržava se žena tako, ja kad sam prva otvorila gazdinstvo to je bio bauk, što ja, što nije otac ili što nije sin", objašnjava Vera Vujkovac iz Bele Crkve.

Kroz udruživanje neke žene uspele da pokrenu sopstveni biznis

U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke, jer statistika pokazuje da su žene iz ruralnih krajeva često nedovoljno opismenjene i da ne znaju koja su njihova prava. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis.

"Sada imamo 22 plastenika u kojima gajimo povrće, podelili smo 40.000 hiljada sertifikovanih sadnica, 20 žena je dobilo po 2.000 sadnica, tako da imamo preradu i voća i povrća", navela je Malina Stanojević, predsednica Udruženja žena "Sačuvajmo selo" iz Priboja.

Marija Uečanski kaže da Udruženje žena "Banatsko jagnje" Boka postoji od 2016. godine. Došli su na ideju da, kako je objasnila, pošto se vuna baca, kao prirodan materijal da je upotrebe i iskoriste.

Žene iz ruralnih krajeva, navode, i da su sela u Srbiji opustošena, uglavnom zbog loše infrastrukture, ali i teškog i mukotrpnog rada koji najčešće nije dovoljno plaćen.