Srbija prošle godine izgubila grad veličine Paraćina – koje bi mere podstakle natalitet

Zbog rekordnog negativnog prirodnog priraštaja Srbija je prošle godine izgubila čitav grad veličine Paraćina. Rođeno je samo 62.000 beba, dok je umrlo 115.000 ljudi. Borba za veći natalitet traje decenijama, a sada država najavljuje novi paket mera kako bismo stigli makar na pozitivnu nulu, ali rezultati nisu mogući preko noći.

Mališanima nije potreban luksuz već ljubav, parče prirode, braća i sestre, kaže Lada Tončić, majka troje dece. Roditeljima je potrebno više – da bi se deci obezbedili zdravo odrastanje, siguran život i školovanje.

"Stan smo kupili prošle godine i to neadekvatan, ne u Beogradu, a deca su već izrasla, blizanci imaju po 10, ćerka 12 godina", kaže Lada Tončić.

Zbog toga su se odlučili za troje a ne za petoro dece koliko su želeli. I to je više nego prosta reprodukcija za koju se bore mnoge zemlje. Iako roditelji finansijski momenat često navode kao ključan za rađanje, demografi kažu da veći uticaj ima, na primer, politika zapošljavanja, pre svega majki.

"Tu ima najviše prostora za pomake i ono što smo mi prepoznali u našim istraživanjima to je upravo ta nesigurnost kod žena, osećaj na tržištu rada i zašto se povlači vrlo često posle prvog rođenja, iako bi želela da ima više dece bez ikakvog drugih podsticaja", kaže Vladimir Nikitović, demograf.

"Da, država ima zakone koji su predviđeni i na koje može da se pozove žena, ali zakonodavstvo u svakoj državi nije trenutak od danas do sutra nego je to proces, negde kraći negde duži, u kome žena kaže – ja sam ovo prošla jednom, ne pada mi na pamet da više prolazim", rekao je Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiju.

U proteklih petnaestak godina demografsku sliku pogoršao je i odlazak mladih u inostranstvo.

"Na njih bi trebalo da budu usmerene sve mere ekonomskog karaktera u cilju njihove odluke da ostanu u Srbiji, a kada se radi o onima koji su već duže u inostranstvu da njihov, ono što zovemo transfer znanja i veština, bude usmeren prema matici i to može mnogo da pomogne celokupnom društvenom razvoju", smatra Nikitović.

Mere koje država preduzima neće dati rezultate preko noći.

"To su naravno dugoročne mere koje će trajati, nadamo se, ne godinama nego decenijama, dok ne zaustavimo sadašnje negativne trendove, dok ne vratimo i ne podignemo gore negde, uspeh bi bio veliki na 2,1 – to je stopa proste reprodukcije. Međutim, niko u Evropi nema stopu 2,1", kaže Dmitrović.

Posle finansijskih podsticaja porodicama s decom 2018. i 2019, stopa rađanja povećala se sa 1,48 na 1,52. Onda se dogodila pandemija i već sledeće godine te mere nisu imale uticaja na rađanje.