Gojković: Dobro informisani građani preduslov su za uređeno društvo

Gojkovićeva je naglasila da je ubrzani razvoj medijskih tehnologija stvorio mogućnost za pravovremeno informisanje javnosti o brojnim temama i za aktivno učešće pojedinaca, organizacija i grupa u najrazličitijim vidovima društvenog života, ali i posebne izazove, saopštilo je resorno ministarstvo.

Gojkovićeva je izrazila žaljenje zbog odluke dela civilnog društva da ne učestvuje i ne vodi otvoreni razgovor o razlozima njihovog nezadovoljstva.

Ministarka kulture je naglasila da dijalozi služe tome da naučimo da razgovaramo, da dobro slušamo jedni druge, da barem pokušamo da razumemo stav jedni drugih i da ne mislimo da smo uvek baš mi u pravu, jer inače nema dijaloga niti razumevanja stavova.

"Brojna savremena istraživanja bave se uticajem medija na oblikovanje vrednosti i strukturu društva. Bez obzira na razlike u pristupu i rezultate, svim ovim istraživanjima zajedničko je da prepoznaju ključnu ulogu medija u formiranju javnog mnjenja i u izgradnji stabilnog, pluralističkog i modernog društva", dodala je Gojovićeva.

Podsetila je da je u avgustu 2014. godine donet set medijskih zakona koji su potpuno usklađeni sa evropskom regulativom i dodala da resorno ministarstvo sada radi na izmeni i dopuni Zakona o javnom informisanju i medijima, a da Radnu grupu čine predstavnici državnih organa i novinarskih i medijskih udruženja.

Istakla je da uključenje značajnog broja reprezentativnih aktera bitno doprinosi dijalogu i jačanju međusobnog poverenja na medijskoj sceni i da Ministarstvo nikoga nije odbilo ko je pokazao zainteresovanost da učestvuje.

Dodala je da je krajem prošle godine Vlada formirala još dve radne grupe, jednu za bezbednost i zaštitu novinara i drugu za praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Strategije javnog informisanja sa ciljem stvaranja povoljnog okruženja za slobodu informisanja i ostvarivanje javnog interesa.

"Mediji civilnog društva za informisanje na lokalnom nivou"

"Posebno želim da skrenem pažnju da je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja prepoznato da mediji civilnog društva mogu biti dobar model medija u Republici Srbiji, koji može efikasno popuniti praznine u informisanju na lokalnom i regionalnom nivou, kao i prostor između komercijalnih medija i javnih medijskih servisa", navela je ministarka kulture.

Gojković je ocenila da bi izmenama i dopunama krovnog zakona u oblasti javnog informisanja trebalo da se omogući štampanim i onlajn medijima, koji su u najvećoj ekspanziji, da budu registrovani kao mediji civilnog društva i izrazila nadu da će rezultati biti u tom pravcu.

Na tematskom društvenom dijalogu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, učestvovali su i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, predsednica Fondacije "Beogradski fond za otvoreno društvo" Sonja Liht, šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu i drugi.

Joksimović: Svi moramo imati poverenje u dijalog

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da su evrointegracije transformativni proces za celo društvo, te da je važno da učešće u dijalogu kao osnovi demokratskog društva uzmu svi, čak i oni koji se protive i ne slažu.

"Ne moramo imati poverenje jedni u druge, ali moramo u dijalog kao osnovnu formu demokratske komunikacije i društva koje hoće da se gradi i napreduje kao demokratsko, a verujem duboko da to Srbija i jeste i što naš proces EU i pokazuje", rekla je Joksimović na skupu "Kultura dijaloga – civilno društvo i mediji".

Joksimović je rekla da je važno da učešće uzme i deo civilnog društva koje je protiv evropskih integracija i oni koji su proklamovani kao proevropski, a nisu zadovoljni što procesom ne upravljaju druge vlade, ili političke stranke.

"Sve je to legitimno i svi moraju biti deo dijaloga", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je da je važno da se svi upoznaju sa načelima nove metodologije.

Najavila je plan Ministarstva da sa organizacijama civilnog društva, okupljenim pre svega u Nacionalnom konventu, organizuje seriju tematskih sastanaka kako bi približili elemente nove metodologije koja akcenat stavlja na vladavinu prava i, u tom kontekstu, i ulogu civilnog društva i medija i medijskih sloboda.

Ministarka je naglasila da je to zaista posao za sve nas.

Izrazila je nezadovoljstvo činjenicom da se na skupu čulo da deo NVO i organizacija civilnog društva ne želi i smatra nelegitimni svaku vrstu dijaloga sa predstavnicima Vlade Srbije.

Dodala je da ne zna sa kog stanovišta to govore, sa moralnog, etičkog, političkog.

Time, navodi, duboko pokazuju da nisu spremni na dijalog i sa određenim brojem građana koji su na izborima procenili ili izmerili i dali podršku pravcima vođenja politike, koji su u ovom trenutku predominantno većinski.

Prema njenim rečima, ta nespremnost pokazuje ranjivost civilnog društva, ne samo u Srbiji već i Evropi i svetu.

Dodala je da o tim organizacijama često mislimo kao o prostoru totalne tolerancije i saradnje, iako su nekada potpuno fragmentirani i nisu imuni na deficit demokratskog kapaciteta, a što je, podseća i osobina i brojnih političkih partija.

"Zato mislim da je greška ne doći na otvoren poziv resornog ministra, sa argumentom da to nije legitimno", rekla je Joksimovićeva i dodala da je i to domokratija.

Ministarka je izrazila uverenje da će Srbija do kraja godine načiniti nekoliko važnih koraka na polju evrointegracija, s obzirom da je u skladu sa novom metodologijom otvoren Klaster jedan, koji je važan, jer on, naglasila je, meri napredak.

"Pripremili smo sve za Klaster tri i Klaster četiri", ponovila je Joksimovićeva, koja je naglasila da je važno da i mediji i civilno društvo učestvuju u tom procesu "kako god žele – da li kritički da li pozitivno, da li konstruktivno ili sa potpunom negacijom važnosti procesa".

O tome mora da se razgovora, rekla je i dodala da je upravo zato u samu strukturu pregovaračkog procesa ugrađen instrument učešća civilnog društva, pre svega kroz redovne konsultacije.

"Predvideli smo pojačano učešće eksperata iz različitih oblasti NVO sektora. Verujem da ćemo na obostranu dobit građana i evropskog puta intenzivirati proces u ovoj godini", rekla je ministarka.

Kao dobar podatak iznela je poslednje istraživanje urađeno krajem jula i početkom avgusta, koje kaže da bi se 57 odsto građana, da je referendum sutra, izjasnilo za članstvo u EU.

Dodala je da bi 30 odsto njih bilo protiv, a između 12 i 13 odsto misli da ne bi glasalo.

"Još važnije je da je podršku reformama kroz evrointegracije izrazilo 83 odsto građana. Prvi put imamo izvanredan rezultat preko 45 odsto građana zna da je EU najveći donator a 50 odsto zna za neki od projekata koje je finansirala EU", rekla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, sve to je pokazalo da mediji, predsednik Srbije, predsednica Vlade, ministarstva – "svi koji su uhvatili novu metodlogiju, kao novi zamajac za ceo proces, novu šansu i prostor, već imaju pozitivne rezultate".