Kranovi, kamioni i šut na sve strane na Kopaoniku - oaza mira čeka kraj građevinskih radova

Na Kopaonik se leti dolazi isključivo radi odmora u prirodi, daleko od gradske vreve i usijanog asfalta. Željenu oazu mira ove godine gosti ne mogu da nađu. Kranovi, kamioni, građevinski materijal i šut na sve strane. Nadograđuju se postojeći i grade novi ugostiteljski i smeštajni objekti.

"Nadamo se da će ovo jednom prestati, jer gosti stvarno negoduju. Ne može da se prođe ni oko jednog objekta, gradilišta nisu uređena, nažalost, nisu ograđena,  postoji opasnost i povređivanja. Da su došle inspekcije i kažnjavale bilo bi mnogo bolje", kaže Zoran Jelenković, turistički radnik.

Investitorima i izvođačima radova se žuri kako bi posao završili do početka zimske turističke sezone. U narednom periodu, u samom centru, biće 4.000 kreveta više.

Darko Jovanović iz JP "Skijališta Srbije" kaže da prate porast smeštajnih kapaciteta i ugostiteljskih i svake godine proširuju skijališta zbog bezbednosti, kvaliteta pruženih usluga i konfora samih skijaša.

"Mogu vam reći da su Skijališta Srbije na prostorima kojim gazduje i kojima upravlja koji se graniče sa tim građevinskim zonama gde se izvode građevinski radovi – preduzela sve mere kako bi naši turisti bili bezbedni", rekao je Jovanović.

Potrebe turizma, planski razvoj urbanog Kopaonika i zaštitu prirodnog dobra nije lako usaglasiti.

"Ono što treba da prezentiramo kao vrednosti, kao lepotu Kopaonika često poklekne pred atakom, gradnjom i svim onim što se daešava. Prašina, šut otpad, vrlo često i povrede i havarije na infrastrukturi. Posledica svega toga – postavlja se pitanje do kog intenziteta to sve može ići. Problem su i kapaciteti. Kopaonik i priroda mogu izdržati jedan veliki pritisak, ali i to ima svoje limite i ograničenja", kaže Bojan Milovanović, direktor NP Kopaonik.

A Kopaonik je, pre svega, nacionalni park. Prioritet mora biti održivi, odgovorni turizam koji se prijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj baštini.