Tanka je linija između avanture i opasnosti – pet stvari koje vrebaju na putovanjima

Na motociklu ste bezbedni samo u punoj opremi

Sa prvim toplim danima, gradske ulice i puteve ispune motociklisti. Kacige mnogi nose, ali na motorima viđamo i momke u kratkim pantalonama. To je nebezbedno, neophodna je puna oprema, pantalone koje čuvaju zglobove, jakne koje štite kičmu, čizme, rukavice.

Vladimir Jevtić iz Asocijacije za bezbednost motociklista kaže da kada se dogodi opasna situacija vozač motocikla ima maksimalno tri sekunde da izbegnete opasnost.

"Sve preko toga ulazite u domen sreće da li će se nešto dogoditi ili ne. Sam trening bezbedne vožnje menja tri do sedam godina iskustva, a kod mladih vozača je rizik stradanja u prvoj sezoni dva do tri puta veći u odnosu na iskusnije vozače", ističe Jevtić.

Tokom leta na poligonu na Beogradskom sajmu organizuju se treninzi skoro svakog dana.

Opasnost vreba i na kupalištima 

Opasnost vreba i na kupalištima. Ulazak u vodu punog stomaka, pod dejstvom alkohola ili opijata nije stvar hrabrosti nego gluposti.

Spasioci poručuju svima koji nisu sigurni u svoje plivačke sposobnosti, da ih na to upozore.

"Voda je varljiva i onda su tu često greške koje napravimo da nismo u mogućnosti da kada otplivamo u jednom smeru da kad se vraćamo ka početnoj poziciji nemamo dovoljno snage i onda jednostavno energija nam zafali i onda dolazi do tih nemilih situacija", naglašava spasilac na Adi Ciganliji  Jovan Laušević.

Planina je ćudljiva 

Planina je ćudljiva. Vreme se u trenutku promeni, pa i leti u pohode na planinske vrhove valja poneti topliju garderobu, dovoljno vode i hrane.

Dimitrije Ostojić, iz Gorske službe spasavanja Srbije, poručuje da je prva stvar da se u planinu nikako ne ide u sandalama ili papučama, što je česta pojava kod turista.

"Iskusni planinari znaju kako se ide na neki vrh, ide se stazom. Markirana staza je tu zato što je to najbolji i najlogičniji način da se dođe do nekog vrha. Mi planinu ne možemo da pobedimo, ne možemo da se takmičimo sa njom, uvek ćemo izgubiti ako krenem u tako nešto", kaže Ostojić.

Ako se držite obeleženih staza mala je verovatnoća i da ćete na Tari, imati bliski susret sa, na primer, mrkim medvedom. Šumske životinje se plaše čoveka i kada ga namirišu – beže.

Kada se krećete kroz šumu treba biti primetan

Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara savetuje da kada se krećete kroz šumu treba biti primetan.

"To ne znači da treba da pravite buku i unosite nemir u stanište, ali ne treba ni da ćutite već da normalno razgovarate i tako date životinjama upozorenje i dovoljno vremena da se sklone sa vašeg puta", poručuje Milanović.

Puna baterija telefona neophodna zbog poziva u pomoć i lociranja 

Spasioci savetuju i da kada krenete u prirodu uvek imate punu bateriju mobilnog telefona i zbog poziva u pomoć i zbog lociranja.

Na putovanjima često precenimo svoje mogućnosti, pa dovodimo u opasnost i sebe i druge. A ruku na srce, nismo baš svi Indijana Džouns, zato bi trebalo da imamo na umu onu narodnu: "Ko se čuva i Bog ga čuva".