Uoči proslave godišnjice "Oluje" u Kninu – vijorenje "šahovnica" i parastosi u pravoslavnim hramovima

Vijorenje hrvatskih zastava nakratko su u podne nadjačala zvona sa pravoslavnih hramova. U njima se sećaju stradalih i prognanih Srba. Sveću je zapalio i Oliver koji je sa pet godina s porodicom napustio dom.

"Neki dan pre 'Oluje' smo izašli ja i porodica i došli smo u Beograd, prvo u Inđiju, kratko, pa u Beograd", kaže Oliver Đurđević i dodaje da i dalje dolazi jer ga vuče srce.

Da mnoge srce vuče u ove krajeve, potvrđuje iguman manastira Krka, čiji su temelji postavljeni još u 14 veku.

"Narod, iako nas je malo ovde, mnogo više ide na liturgiju i učestvuje u liturgijskom životu, nego što je u nekim drugim većim gradovima", kaže otac Sevastijan, iguman manastira Krka.

Dolaze i oni koje je i mnogo pre rata put odveo odavde.

"Krivo mi je kad dođem, a tu nema nikoga. To je pusto, a bila su sela – ne baš ko zna kako, ali dobra su bila i živeli su ljudi prilično dobro. Počeli živeti i dođe ovo", kaže Grujo Novaković.

Poput mnogih mesta koja naseljavaju Srbi, i manastir Krka nosi beleg iz "Oluje". Posle nje, tri godine je bio pust.

"To su teški trenuci za sve nas kao ljude. Teško je, ali kao hrišćani mi smo oni koji ne treba da gubimo nadu i nama je cilj vaskrsenje", navodi iguman manastira Krka otac Sevastijan.

Uprkos ožiljcima i teškoći Srba, u Kninu će se sutra slaviti. Bivši gradonačelnik grada, danas šibensko-kninski župan, kao i prethodne četiri godine, poziva na dostojanstvo.

"Da shvatimo da je u biti 'Oluja' hrvatskom narodu i većini hrvatskih građana jako bitan događaj. S druge strane, treba biti svestan da je jednom delu hrvatskih građana, koji su srpske nacionalnosti, ona izaziva negativne emocije radi onoga svega što je – jednostavno se to moralo dogoditi i dogodilo se na način koji je, na žalost, sila, i sila uvek uzrokuje patnje svih", kaže šibensko-kninski župan Marko Jelić.

Ipak, Srbi sam kojima je razgovarala ekipa RTS-a kažu da će sutra izbegavati ulice Knina.