Loša obuka, brzina i nedostatak zaštitne opreme, najčešći uzroci pogibije motociklista

Za 16 dana maja poginulo je, vozeći motocikl ili skuter, sedam osoba. Stradalo je i troje biciklista. Najčešće ginu mladi od 16 do 30 godina. Prema rečima stručnjaka, za sve su krivi loša obuka i nepridržavanje osnovnih pravila u saobraćaju a iz policije najavljuju uvođenje motora presretača.

Nisu krivi nevešti početnici, kažu stručnjaci. Posle samo tri časa na poligonu oni sami odlaze sa probnom saobraćajnom tablicom da se sami obučavaju, što ne postoji nigde u svetu.

Retke su auto-škole koje imaju obuku sa dva motocikla gde vas prati instruktor i radio-vezom vam ukazuje na greške. Deca od 16 godina mogu da voze motore koji razvijaju brzinu i do 160 kilometara na sat a pad i pri brzini od 60 km/č može da bude smrtonosan.

"Najugroženiji su motociklisti od 18 godine pa do 30. godine. Nažalost ta se granica pomera, imamo puno vozača koji imaju preko 40 godina i smrtno stradaju", kaže Vladimir Jeftić iz Asocijacije za bezbednost motociklista.

Drugi veliki faktor koji nedostaje, jeste zaštitna oprema. Polovina onih koje voze motocikl a imali su udes nemaju odelo, a kacigu ima tek svaki treći. Mogućnost da se pogine u Srbiji na motociklu, 50 puta je veća nego da se vozi automobil. Loša je vozačka kultura, pa kad stranci dođu u Srbiju ne mogu da veruju kakvo je ponašanje naših vozača.

"Ukoliko vozač iz Milana dođe u Beograd ima 23 puta veću šansu da strada u saobraćaju u Beogradu nego u Milanu", tvrdi Jeftić.

Najveći broj nesreća u gradu dešava se jer vozači razgovaraju mobilnim telefonom, ne daju pokazivače pravca kretanja i naglo prave polukružna skretanja.

U julu prošle godine, svaki treći pacijent na odeljenjima za ortopediju u Srbiji bio je neko ko je vozio motocikl ili moped.

Motocikli čine dva odsto registrovanih vozila u Srbiji a u procentu teško povređenih motociklisti čine i 23 odsto. U celokupnoj statistici, 15 odsto vozača koji poginu u saobraćaju su motociklisti.