Za ovaj posao se niko nije školovao 20 godina, a može da se zaradi i hiljadu evra mesečno

I naredna školska godina će početi bez mogućnosti za školovanje majstora za liftove. Novi majstori i dalje će zanat učiti od starih, onih koji su iz školskih klupa izašli pre više od dve decenije. Nadležni kažu da u gradu ima više od hiljadu liftova za koje se ne zna ko ih održava.

Pre više od dvadeset godina iz školskih klupa izašla je poslednja generacija montera liftova i servisera. Tako je Darko, kao i mnogi drugi koji se ovim poslom bave, zanat učio od starijih majstora. A posao nije lak.

"Mora čovek da bude sposoban da radi, da se ne plaši visine, tu postoje razni pokretni delovi kojih se treba čuvati, ali kad stekne neko iskustvo, zna kako da se ponaša, kako da priđe, kako da uđe. Lift je jedna naprava bezbedna za korisnike a za servisere može da bude opasna, ali ako su dovoljno pažljivi mogu da sačuvaju sebe, stalno moraju da su na oprezu", navodi Darko Denčić, vlasnik i serviser u firmi za popravku liftova.

Često se ostaje posle radnog vremena, radi se vikendom, lift ne bira kada će stati.

"Kad pomogne tim ljudima koji ostanu zaglavljeni u liftu, ne znam lift kada je u bolnici, pa tu je potrebno isto da se brzo reaguje, čovek praktično dobije neku moralnu nadoknadu kad pomogne svim tim ljudima. S obzirom da je velika nestašica radne snage tu ima prostora da se zaradi, mora čovek da radi naporno, ali može i da zaradi dobro od tog posla", dodaje Denčić

Ako je majstor dobar, i više od 100.000 Ali kako doći do kvalitetnih servisera i montera? Ne predstavljaju problem samo stari liftovi, kojih je u Beogradu oko 7.000 hiljada.

"Gde su nove zgrade, postoji problem da se taj lift održava, to su novi liftovi koji su ugrađeni i treba da imamo kvalitetne servisere baš iz razloga da ne bismo došli u situaciju da se posle izvesnog vremena taj lift pokvari, bude nebezbedan i onda imamo problem kao što trenutno u Beogradu sa većinom zgrada da su liftovi neispravni", ukazuje Ljuban Todić iz Saveta za liftove Privredne komore Srbije.

Predlog – neformalno dualno obrazovanje

U Privrednoj komori Srbije osnovan je Savet za liftove. Zbog opasnosti koje ovaj posao nosi, nije dozvoljeno da se školuju mlađi od 18 godina.

Ideja je da se omogući doškolovanje. Neformalno dualno obrazovanje trajalo bi godinu dana, a oni koji završe obuku, dobijali bi peti stepen stručne spreme.

"Na osnovu te prijave, komisija PKS izlazi da utvrdi da li kompanija ispunjava uslove. Ako ispunjava uslove, onda se kreće u taj proces prijema učenika u dualno obrazovanje. Potrebno je da kompanija raspolaže sa licenciranim mentorom, dakle to je čovek iz kompanije koji odsluša 40 sati u Privrednoj komori i na osnovu toga dobije licencu da može da bude ovlašćeni mentor", ističe Ljuban Todić.

Ovim bi problem bio rešen, jer se danas za ove poslove javljaju gimnazijalci, pa čak i ugostitelji.

Ostaje pitanje koliko bi bilo zainteresovanih kandidata. Bez obzira na dobru zaradu, mladi i dalje radije biraju poslove u kancelariji a zanatske izbegavaju.