Upoznajte najzabačenije selo u Srbiji

U Jagošticu na Tari Vaskrs je stigao drugačiji od svih dosadašnjih, jer su ovoga puta zbog zabrane kretanja izostale i posete rodbine i prijatelja o prazniku. A upravo su praznici prilika za susrete i dolaske u selo nad kanjonom Drine gde se svi putevi završavaju, a svaki je dan nalik prethodnom. Ipak, izdvojenost ovog planinskog naselja u doba pandemije ima i svoje prednosti.

Jagoštica – i van nje ostatak sveta. Takav je raspored na mentalnoj mapi ovih gorštaka, koji su, kažu, van gotovo svakog civilizacijskog toka, omeđeni makadamom, gustom šumom i klancem. Ali to što je obezbedilo titulu najzabačenijeg srpskog sela ovog se proleća u Jagoštici pokazalo dobrim.

Tu gde rađa i raste gotovo sve što čoveku treba, kao u kakvom prirodnom skloništu, ostalo je još tridesetak domaćinstava. I dok se zajedno prebiraju sve godine prošle, putokazi su jasni – trajanje je moguće samo u saglasju sa prirodom.

"Nema korone u Jagoštici. Jedemo sremuš, beli luk, slaninu, rakiju travaricu, med i eto ti", ističe Stanimirka Stefanović iz Jagoštice.

"Pa mi smo trećinu života izolovani i bez ovakvog slučaja, tako da ovo nam nije baš nešto teško palo. Vodimo računa ko dolazi, jer ne može da se prođe kroz ovo selo, može samo neko da dođe ili zaluta", ističe Miloš Stevanović iz Jagoštice.

Iz sela na ivici još se dozivaju divokoze, gaje šljive madžarke, sakuplja med i živi u ritmu godišnjih doba.

"Velika čast je biti ovde. Ne znam kako bih rekao. Ovde je nešto idealno što čovek može da zamisli – i zbog prirode, zbog života, zbog zdravlja", poručuje Radisav Jokanović iz Jagoštice.

Dragana Matić kaže da im je u Jagoštici prelepo, kao i da će tu ostati dok ćerka ne krene u školu, a posle će videti šta će.

Istina, ne živi se od lepote – mnogo toga nedostaje Jagoštici. Najpre dobar put, ali Jagoštica ima i mnogo više onoga što druga mesta nemaju. Baš sada, ta formula jednostavnog života postaje jasnija nego ikada pre i možda se i ovde neki novi putevi otvore, jer su razlozi očigledni.