Žorž Mate – lekar koji je humanošću zadužio Srbiju

Šestoro naučnika, smrtonosno ozračenih u Vinči, odmah su prebačeni u bolnicu "Kiri" u Pariz, gde im je 11. novembra, 1958. dr Mate presadio koštanu srž i otvorio novo poglavlje u razvoju medicine.

"Nije bilo drugog izlaza – ili da nam se presadi koštana srž, ili nema izlaza. Prvo davaoci, a onda i vešte ruke doktora Matea su učinile svoje", kaže fizičar Radojko Maksić.

Davaoci koštane srži bili su Francuzi, ljudi koji su se javili na poziv bolnice, rešeni da pomognu neznancima.

"U to vreme, kao da ste seli na bicikl pa krenuli na mesec – tako je to izgledalo sa onom tehnologijom i onim znanjem. Ishod je bio potpuno neizvestan. Najveća tajna je bila šta će se desiti sa donorima. Sam gubitak litra krvi je nešto što može da ugrozi život, a kamoli koštane srži, tako da su ti ljudi stvarno bili heroji", kaže onkolog Vladimir Kovčin.

Usledila su doživotna prijateljstva, pa i kumstva.

"I davaoci i lekari i porodice davalaca – sve je to bila atmosfera jedne velike porodice", kaže Maksić.

Doktor Mate je u Srbiji pomogao osnivanje onkološke službe, lečio više od 3.000 naših pacijenata, a u vreme sankcija i bombardovanja obezbeđivao nedostajuće lekove. Odsedao je u bolnici, hranio se u bolničkoj menzi, i nikada nije naplaćivao svoj rad. Umro je pre šest godina, baš na dan nesreće u Vinči.

Radojko Maksić kaže da je dobio ulicu kroz koju su često prolazili sa njim. Vladimir Kovčin ističe da je time sačuvano ono što su želeli – sećanje na Matea.

Čuveni akademik, naučnik koji je zadužio svet, zbog oštrog jezika je, kažu, ostao bez Nobelove nagrade, a svoju ulicu dobio, baš u Beogradu.

Inicijativu doktora Kovčina podržali su Srpska akademija nauka, Ministarstvo zdravlja, KBC Bežanijska kosa, Francuska ambasada, Rodoljub Šabić i, naravno, sada jedini živi svedok događaja iz 1958. – Radojko Maksić.