Takovska 10: Zemljotres u Turskoj i Siriji, preskupa lekcija o gramzivosti i humanosti

Zemljotres jačine 5,7 jedinica Rihtera, koji je registrovan u Rumuniji nešto posle 14 sati, osetio se i u mnogim mestima širom Srbije. 

Juče je Rumuniju pogodio zemljotres jačine 5,2 jedinica Rihterove skale, koji se takođe osetio i u Srbiji.

Zemljotres koji je prošlog ponedeljka pogodio Tursku i Siriju bio je jačine 7,8 jedinica Rihtera, a hiljade zgrada su se srušile. Zasad je potvrđena smrt više od 37.000 ljudi, dok su desetine hiljada povređene.

Radovanović: U Srbiji nije moguć zemljotres jačine kao u Turskoj i Siriji  

Slavica Radovanović, seizmolog navodi za RTS da da ne postoji mogućnost da se zemljotres takve jačine kao u Turskoj i Siriji dogodi i u našoj zemlji, te da slike iz Turske kod nas ne mogu nikada da se ponove.

Navodi da bi Srbiju mogao da pogodi potres magnitude najviše 6 jedinica Rihterove skale.

"Odmah da kažem da je pomeranje pri takvom zemljotresu 100 puta manje nego pri turskom. Tako da se razumemo, to bi u odnosu na turski bio slab zemljotres, u odnosu na ono što mi želimo, bio bi jak i bio bi jači od kraljevačkog zemljotresa", kaže Radovanovićeva.

Međutim, ukazuje da slike iz Turske kod nas ne mogu nikada da se ponove.

"Može da se dogodi da jedan objekat bude, kao što smo imali u Kraljevu, potpuno porušen. Tokom mioničkog zemljotresa mi nismo imali nijedan objekat koji je bio gomila cigala. Nijedan. Tokom kopaoničkog, isto tako nijedan. Bilo je takvih, u crnogorskom zemljotresu, a ne kod nas", navodi gošća Takovske 10.

Prema njenim rečima u slučaju jačeg zemljotresa kod nas deset odsto objekata bi imalo teška ošteećenja.

"Naši zemljotresi magnitude najveće koja bi kod nas mogla da se dogodi bi na našim najlošijim objektima, koji su zidani samo od cigle u vreme kada nisu postojali propisi koji bi obezbedili bolju gradnju, samo jedan deo tih objekata, deset odsto tih objekata u neposrednoj epicentralnoj oblasti bi imalo teška oštećenja. U njima više ne bi moglo da se živi, noseći zidovi bi bili ispucali, verovatno se ne bi zarušili skroz, ali bi u njima život nemoguć, ali ne bi bilo rušenja u meri kakva viđamo", navela je Radovanovićeva. ", navela je Radovanovićeva. 

Ukazuje da nama sa druge strane opasnost preti iz susedne Rumunije - Vranče.

"Mi imamo neke druge opasnosti iz okruženja to su zemljotresi Vranče koji bi iako smo mi 450 kilometara daleko od te Vranče, mi bi smo u visokim objektima kojih ima sve više u našim gradovima, naročito u Beogradu, imali vrlo veliku trešnju. Znači, pomeranje bi bila velika, ali se nadamo da su svi ti objekti zidani u skladu sa propisima, te tako ne bi ni tu imali takve štete", kaže Radovanovićeva. 

Ukazuje da će zemljotresi verovatno pogoditi i zemlje regiona.

"Ako govorimo o Bugarskoj, gde takođe dugo nije bilo jakih zemljotresa i vrlo je verovatno da će se i tamo događati jaki zemljotresi, to su neke magnitude koje čak dosežu do 7 jedinica Rihterove skale, ali su ti potresi vezani za neke pogranične prostore Srbije i Severne Makedonije i mogli bi imati uticaja na južne delove naše Republike", navodi gošća Takovske 10.

Ukazuje da je posle albanskog i hrvatskog zemljotresa naš prostor ušao u period povećane seizmičke aktivnosti i da su počeli da se događaji zemljotresi i magnitude 4,5 jedinica Rihterove skale, koji se u proseku događaju svake tri godine u Srbiji.

"Oni svi ukazuju da je prostor istočnog Mediterana ušao u jedno vreme povećane seizmičke aktivnosti i da će se zemljotresi maksimalnih magnituda dešavati u različitim eppicentralnim zonama na ovom prostoru", objašnjava Radovanovićeva.

Kuzmanović: U Srbiji ne postoje rizici od rušenja čitavih zgrada

Profesor Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu navodi za RTS da nema opasnosti da bi zgrade mogle da se ruše od potresa kakve ovde očekujemo.

"Nema opasnosti ukoliko se pridržavamo svih pravila projektovanja i izgradnje objekata", kaže Kuzmanović.

Ukazuje i da u Srbiji ne postoje rizici od rušenja čitavih zgrada kao što je bio slučaj u Turskoj.

"Neće doći do rušenja, do apokaliptičnih scena koje vidimo. Međutim, da bi bilo rušenja pojedinih objekata, svejedno da li su to stari objekti koji još uvek postoje, koji nisu srušeni i koji su građeni pre stupanja propisa na snagu ili neki objekti koji su građeni u poslednje vreme, a da je bilo propusta prilikom izgradnje, izvesno da bi bilo", kaže Kuzmanović.

Upitan o tome šta je uzrok velikog broja poginulih u Turskoj navodi da nisu poštovani propisi prilikom izgradnje.

"Nisu poštovana pravila struke, nisu poštovana pravila seizmičkog projektovanja, nisu poštovani propisi prilikom izgradnje, napravljena je neka stručna greška, ili što je još češći slučaj i to su pokazale prethodni neki zemljotresi i naknadana ispitivanja - došlo je do ozbiljne ozbiljne greške prilikom izvođenja objekat, da li na uštedi materijala, pre svega betona i armature ili je bilo materijala koji nisu bili potrebnog kvalitete, nisu imali ateste, to su najčešći uzroci rušenja", objašnjava Kuzmanović.

Ukazuje da mi nismo do 1964. imali savremene propisa iz oblasti seizmičkog projektovanja.

"Tek posle katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio Skoplje 1963. godine doneti se na nivou tadašnje države propisi i tada je zapravo počelo da se vodi računa o uticaju zemljotresa na naše objekte i posle toga su građeni ozbiljni objekti koji su imali seizmičke konstruktivne elementi koji su bili sposobni da prime seizmičke sile. Sledeći korak u da kažem unapređenju propisa opet je nažalost bio posle zemljotresa koji pogodio crnogorsko primorje 1979. pa smo 1981 godine opet inovirali propise, ugradili neka tada savremena iskustva saznanja moderne principe proračuna i tehnologije i poslednja izmena propisa je bila 2019. kada smo u Srbiji prešli na evrokodove na evropske propise, dakle savremene propisa iz oblasti seizmike imamo i pravilnik za projektovanje građevinskih konstrukcija koji je stupio na snagu pre godinu i po dana, tako da ako se svi principi da kažem, koji su predviđeni tim pravilnikom i dođem pratećim dokumentima sprovedu onda je moguće izgraditi i objekte sa seizmičkim projektovane koji se neće srušiti i koji će preživeti zemljotrese koji mogu da pogode ovo područje naše za koje su projektovani i izgrađeni", objašnjava Kuzmanović.

Nikako ne dirati noseće zidove

Ukazuje da je jako važno da pri adaptaciji stambenog prostora ne diramo noseće zidove. 

"Prvi princip je da ne menja strukturu stana, ali ako se nešto menja i to je prediđeno zakonom. Jedno je adaptacija, a drugo je rekonstrukcija. Adaptacija je da možete po neki pregradni zid da pomerite i uklonite, a rekonstrukcija je je ako se rade radovi na konstruktivnim elementima od kojih zavisi stabilnost zgrade - stubovi, grede ploče stepeništa i tako dalje", objašnjava Kuzmanović.

Ukazuje da je bilo slučajeva da neko probije ploču jer ima stan iznad stana pa da bi ih povezao probije noseću ploču.

"Ili mu smeta neki noseći zid, pa poruši pola zida, ili probije vrata u nekom zidu. Niko ne vodi računa o globalnoj stabilnosti objekta koja je na taj način narušena. Savet je nikako ne dirati noseće zidove, stubove, ploče, dakle te konstruktivne elemente", upozorava Kuzmanović.

Gde se sakriti u stanu u slučaju zemljotresa 

U slučaju da se nalazite u stanu u trenutku zemljotresa, nikako ne napuštajte objekat, savetuje on.

"Ako želite da se sakrijete, da se sklonite dok traje zemljotres nikako ne napuštati objekat u toku trajanja zemljotresa, a sigurno mesto ako je dobro projektovano su otvori u konstruktivnim zidovima, ili u uglu dva sučeona zida, a od ovih nekih predmeta koji mogu da padnu - plafon sa tavanice, neka vitrina i tako dalje, ima smisla sakriti si ispod nekog masivnog stola da se zaštitimo", kaže Kuzmanović.

Međedović: Potpuni oporavak privrede tek za 5 godina

Aleksandar Međedović, član Upravnog odbora Turskog saveta za međunarodne odnose sa inostranstvom navodi za RTS da bi privreda u regionima Turske koji su najviše pogođeni zemljotresom, a koji imaju ogroman značaj i za svetsku ekonomiju, mogla da se u potpunosti oporavi tek za pet godina.

Govoreći o ekonomskom značaju zemljotresom pogođenih regiona navodi da je to područje koje ima veliku tradiciju u proizvodnji ne samo tekstila, pamučnih derivata, štofova, dugmadi, konaca i drugih aksesoare, već i sirovina.

"Zemljotres je pogodio izuzetno značajan deo Turske koji je dosad bio nevidljiv, koji nisu možda bili možda cela kičma ekonomske Turske, ali su sigurno nekoliko prešljna u kičmi i posledice zemljotresa će se osetiti i globalno. Teško je predvideti u kojem delu proizvodnje i gde u kom delu sveta će se to desiti, ali u Turskoj sigurno će da se oseti u tekstilnoj industriji zato što će taj pamuk da nedostaje, imate razne druge proizvode - rajsferšlus, dugmad, razne aksesoare", objašnjava Međedović. 

Dodaje da je region pogođen zemljotresom važan i za agro biznis, da se tu se proizvodi veliki deo hrane, kao i da je tu Iskenderun luka, jedna od najvažnijih, ne samo turskih već i svetskih luka u kojoj pretovaruje ne samo roba, već i nafta sa Bliskog istoka.

Ukazuje da je kod ljudi prisutan strah, ali i ljutnja.

"Bes dolazi nakon toga, kad vide da nema više preživelih, ni teoriaj zavera, kad se emocije slegnu, doći će na red racionalni bes i zapitaće se - šta smo mi radili u poslednjih 20 godina", ukazuje Međedović.

Turudić: Pomoć Sirijcima minimalna, spasilački timovi nisu stigli na vreme

Momir Turudić, novinar navodi da je zemljotre više pogodio Tursku, ali da su posledice za Siriju strahovite jer je ona već bila uništena ratom koji tamo traje već 12 godina.

"Sirija je potpuno devastirana, pogotovo severozapadni deo koji je pogodio zemljotres", navodi Turudić.

Ukazuje da se odnos prema Siriji i Turskoj u ovoj nesreći prilično razlikuje, te da je pomoć iz celog sveta počela da stiže u Tursku gotovo odmah nakon zemljotresa. Prvo ona najvažnija za spasavanje života onih koji su ostali pod ruševinama, a zatim i medicinska oprema, lekovi, novac...

"Normalno je nekako da u organizovanu veliku zemlju, članicu NATO pakta, privredno jako državu kao što je Turska, pomoć stiže mnogo brže i mnogo lakše i to stiže pomoć iz celog sveta. Međutim zaista je nemoguće da nemate neki gorak ukus ako se pogleda Sirija koja je pogođena takođe strahovito ovom kataklizmu, a pomoć je veoma, veoma, stidljivo stizala od samog početka", kaže Turudić.

Ukazuje da spasilački timovi u Siriju nisu stigli na vreme i da su predstavnici međunarodnih organizacija rekli da je severozapad Sirije trenutno najkritičnija tačka na svetu zbog svega onog što se prethodno dešavalo u Siriji i ovog zemljotresa sada.

"Pomoć je Siriji prvo stigla iz Egipta iz Irana i neki drugi arapskih država, ali pomoć masovno iz čitavog sveta je počela tek stidljivo stiže prethodnih nekoliko dana", navodi Turudić.

Ukazuje da su netačni komentari da spasilački timovi nisu mogli da dođu u Siriju zbog građanskog rata koji tamo vlada, jer kako kaže, za trenutak su tamo sukobi utihnuli. 

"Elementarna humanost je da se prvo da se spasava život, kopaju se ruševine. Timovi iz 96 zemalja su došli u Tursku, u Siriju iz svega nekoliko država, a stepen razaranja je možda  i veći jer ako već govorimo o gradnji,možemo samo da zamislimo na primer na šta je ličila gradnja sad u Idlibu ili Alepu, i u čemu žive ljudi posle 12 godina intenzivnog rata, i kakva su tek tamo rušenja ako se ovako nešto dešava u Turskoj koje opet organizovana država. Znači, spasilački timovi nisu stigli na vreme u Siriju, a medicinski sistem tamo gotovo i ne postoji", ističe Turudić.