Izrael protiv Irana, sedam tajnih napada

Serija eksplozija zatresla je, krajem oktobra, dobro čuvane hangare aerodroma Dimas u Siriji. Uništeni su pista, aerodromski radar i magacini u kojima su čuvane komponente bespilotnih letelica koje su, navodno, u sirijsku prestonicu dopremljene iz Irana.

Sirijske vlasti saopštile su da nije bilo žrtava, dok su zapadni obaveštajci upozorili da je serija napada na skladišta iranskog oružja naterala vlasti u Teheranu da dramatično promene strategiju u Siriji, pa su sa pukog naoružavanja snaga lojalnih Bašaru el Asadu, prešli na modernizaciju tamošnje protivvazdušne odbrane.

Cena nove iranske strategije u Siriji procenjuje se na nekoliko desetina miliona dolara, usmerenih uglavnom na osposobljavanje sirijskih snaga da se suprotstave vazdušnim napadima Izraelaca.

Izrael u velikoj većini slučajeva ne komentariše ovakve napade, ali su najviši zvaničnici vlasti te države, uključujući i premijera Benjamina Netanjahua, povremeno pohvaljivali pripadnike oružanih snaga, priznajući indirektno odgovornost za napade, piše Njuzvik.

Kako bi smanjili štetu od ovakvih napada, Iranci su pokrenuli ozbiljnu operaciju modernizacije sirijske protvvazdušne odbrane, uključujući projektile zemlja–vazduh "sajad 4B" i "bavar 373".

Saradnja Irana i Sirije ozvaničena je sredinom 2020. godine, kada su dve države potpisale sporazum o vojnoj saradnji, koji je komandant Revolucionarne garde, general Mohamad Bageri opisao kao "razvoj sirijskih protivvazdušnih snaga".

Projektili "sajad" proizvod su 50 godina dugih nastojanja iranskih stručnjaka da kopiranjem američkog sistema "RIM 66" razviju domaće projektile srednjeg dometa. Zapadni analitičari smatraju da verzija "4B" nema gotovo nikakve veze sa originalom i predstavlja potpuno iranski proizvod dometa većeg od 200 kilometara. Uparen sa sistemom "bavar 373", čija je poslednja verzija predstavljena javnosti prošle godine, smatra se rivalom ruskom S-400.

Napadi u Siriji i najava osvete

U seriji tajnih napada, osim sirijskih vojnika i civila, ubijeno je i najmanje deset pripadnika iranske Revolucionaarne garde, uključujući i dvojicu pukovnika – Mortezu Saednežada i Ehsana Karbalaipura, čiju su smrt potvrdile i vlasti u Teheranu.

"Izrael će platiti za ovaj zločin", saopštilo je u martu prošle godine iransko ministarstvo odbrane, dok je sirijska novinska agencija Sana objavila fotografije objekata uništenih u izraelskom napadu, navodeći da su obe žrtve bile civili.

Krajem novembra, ubijen je pukovnik Davud Džafari, koga izraelske obaveštajne službe opisuju kao glavnog koordinatora razvoja sirijske protivvazdušne odbrane, ali i složene zajedničke mreže pripadnika Hezbolaha, Revolucionarne garde i sirijskih snaga.

Kako navode zapadne obaveštajne službe, većina objekata koje su gađali Izraelci pripadaju Hezbolahu, odnosno jedinici 4400, odgovornoj za prebacivanje vojne opreme iz arsenala iranske Revolucionarne garde.

"Švercerska jedinica", kako je Mosad nazvao Hezbolahovo odeljenje 4400, postala je od posrednika u primopredaji oružja, veoma značajan deo proiranskih snaga u Libanu, jer se osim otvaranja kanala za isporuke naoružanja pretvorio u strateški važan deo zajedničkih operacija Revolucionarne garde i Hezbolaha.

Sirijski deo operacije, navode obaveštajci, vuče korene još iz doba iračko-iranskog rata, kada su pripadnici Revolucionarne garde u Siriji obučavani kako da koriste sovjetske projektile, koje im je poklonio tadašnji libijski lider Moamer el Gadafi.

Osim sirijskih i iranskih protivvazdušnih sistema, u Siriji su se donedavno nalazile i 24 ruske baterije sistema S-300. Ruski projektili su, sudeći prema satelitskim snimcima, mahom povučeni sa položaja oko grada Masjaf, koji je poslednjih godina postao centar za proizvodnju i distribuciju projektila Hezbolahu i ostalim šiitskim milicijama u regionu. Odmah nakon odlaska Rusa, bombardovan je podzemni kompleks u okolini tog grada.

To je bio prvi ozbiljan napad na taj kompleks u prethodne dve godine, odnosno od trenutka kada je ka izraelskim avionima lansiran protivavionski projektil, što je Tel Aviv protumačio kao "moguću promenu ruskog stava zbog izraelske podrške Ukrajini".

Izraelske oružane snage, koje retko objavljuju informacije o ovakvim događajima, navele su da je ruska raketa ispaljena nakon što je avion ispustio projektile, te da nijednog trenutka nije predstavljao stvarnu opasnost po pilota i letelicu, već da se najverovatnije radilo o upozorenju.

"Araš", dron za napade na Izrael

Iranska vojska predstavila je novi dron "araš 2" posebno dizajniran za napade na Tel Aviv i Haifu. Prvi čovek izraelskih obaveštajaca, David Barnea, upozorio je da mogući sporazum o iranskom nuklearnom programu ne predstavlja obavezu za Tel Aviv.

Barnea je, takođe, upozorio američke i zapadnoevropske zvaničnike da Izrael smatra da obnovljeni pregovori o iranskom nuklearnom programu predstavljaju "šaradu", te da neće zaštititi Iran od operacija Mosada.

"Ceo dogovor je zasnovan na lažima. Iran pokušava da se dokopa atomskog oružja koje predstavlja suštinsku pretnju za Izrael. Dogovor bi mogao da im pomogne da pod maskom međunarodnog legitimiteta postignu cilj", rekao je šef Mosada.

Tenzije, koje već godinama prate iranski nuklearni program, dodatno su podignute pošto je šef Međunarodne agencije za nuklearnu agenciju, Rafel Grosi izvestio da "ne može garantovati" da je ovaj program namenjen isključivo za civilne svrhe, te da nije načinjen nikakav napredak u rešavanju pitanja koja se tiču tragova radioaktivnosti na mestima koje Teheran nije prijavio.

Iranske vlasti su, odmah nakon objavljivanja izveštaja šefa IAEA, navele da se radi o starim optužbama, ponavljajući da će sporazum biti postignut kada se Zapad obaveže na ukidanje sankcija i pruži garancije da će dogovor, za razliku od onog iz 2015. godine, biti trajan.

Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na ta tri mesta, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala. "Razlog za toliku pažnju je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.

IAEA, međutim, nije bila zadovoljna odgovorima, posebno posle izveštaja nemačkih obaveštajaca iz juna, prema kojima vlasti u Teheranu "ubrzano rade na ovom programu".

"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", navodi se u izveštaju Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.

Uvežbavanje napada na Iran

Izraelski avioni F-35 uspeli su u nekoliko navrata za poslednja dva meseca da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova, te otvorili posebna skloništa na više od 50 lokacija u toj državi.

Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.

Izrael, bar prema tvrdnjama Teherana, pokušava da napadima na naučnike zaustavi ili uspori razvoj nuklearnog programa. Poslednja žrtva ove kampanje bio je "mladi naučnik" koji je stradao u maju u napadu dronovima na vojni kompleks Parčin kod Teherana.