Samit EU u Briselu – lideri o pomoći Ukrajini, sankcijama Rusiji i statusu kandidata za BiH

U Briselu se održava samit šefova država ili vlada Evropske unije. Glavna tema biće pomoć Ukrajini, a raspravljaće se i o devetom paketu sankcija Rusiji, o čijem uvođenju nije postignuta saglasnost na nižim nivoima. U Briselu će biti reči i o proširenju, a biće potvrđen i status kandidata za članstvo Bosni i Hercegovini.

Lideri Evropske unije sastaju se na jednodnevnom samitu u Briselu, a glavna tema skupa je podrška Ukrajini, javlja reporter RTS-a.

Očekuje se odobrenje paketa od 18 milijardi evra pomoći Ukrajini i nastavka humanitarne i vojne pomoći, ali će se razgovarati i o devetom paketu sankcija Rusiji o kojem na drugim nivoima nije postignuta saglasnost.

Razgovaraće se i o ekonomskim pitanjima, energetici, ograničenju cene energenata, kao i o načinima kojima Evropska unija održava svoju ekonomiju konkurentnom, imajući u vidu subvencije koje su uvele SAD.

Pored svih brojnih tema koje će biti na dnevnom redu jednodnevnog samita u Briselu, biće reči i o proširenju, ali se ne očekuje velika debata. Lideri će danas potvrditi odluku o statusu kandidata za Bosnu i Hercegovinu.

Kurti u Pragu predaje zahtev za članstvo u EU

Aljbin Kurti će u ime Prištine predati zahtev za članstvo u Pragu, a pred Češkom, koja još dve nedelje predsedava Evropskoj uniji, pitanje je kako dalje tretirati taj zahtev, s obzirom na to da postoji pet zemalja koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova i da je to specifičan slučaj u odnosu na sve druge kandidature dosad.

Češka ambasadorka u Briselu kaže da će se oni ipak ponašati kao i svako predsedništvo do sada, ali da je glavni posao oko tretmana ovog zahteva na Švedskoj koja predsedava Uniji od 1. januara i koja zajedno sa drugim zemljama članicama treba da vidi kako to tretirati i da li će biti upućeno pitanje Evropskoj komisiji da donese svoje mišljenje o tom zahtevu.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj najavio je da bi lidere mogao da izvesti o statusu dijaloga Beograda i Prištine o trenutnoj situaciji na KiM i o, kako je rekao, evropskom planu koji su snažno podržali Francuska i Nemačka.