Da li je povećana radijacija u Černobilju, imamo li razloga za strah

Vedrana Vuletić navodi da, prema zvaničnim podacima koje je Direktorat dobio, ukrajinski inspektorat jeste prijavio da je došlo do izmerenih povećanih nivoa zračenja u odnosu na prosečne vrednosti prošle godine.

"Nije došlo do katastrofe, nije došlo ni do kakvih problema sa gorivom koje stoji tamo na lokaciji, nego je bilo poremećaja površinskog sloja i podizanja kontaminiranih čestica koje postoje tu od 1986. godine u vazduhu i tako je detektovano to povećano zračenje", objašnjava Vuletićeva.

Ukrajinski inspektorat je pojačanu radijaciju pripisao "poremećaju gornjeg sloja zemljišta, zbog teške vojne opreme u izolovanoj zoni i oslobađanju u vazduh kontaminirane radioaktivne prašine". Nešto kasnije to je demantovano iz Rusije.

"Ono što su zvanično prijavili ukrajinski nadležni organi i što je zvanično prosleđeno Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i tako i nama, znači zvanični podaci kažu da jeste izmereno nešto povećano zračenje u odnosu na prosečne vrednosti prošle godine", dodaje ona.

"Treba da imamo na umu da to područje jeste kontaminirano, tamo zaista ima tog cezijuma 137 još od černobiljske katastrofe i nije došlo do ispuštanja novih materija u životnu sredinu. U tom kontekstu možemo da razumemo ruski stav da nije došlo do novih ispuštanja radioaktivnosti u životnu sredinu, već ono što je već tu, to je samo podignuto u vazduh (prašina)", naglašava Vuletićeva.

Smatra da je to lokalizovano i ne očekuje da stigne do Srbije.

"Ne očekujemo da to stigne zato što je to kao prašina koja se podigne sa tla i nakon nekog vremena ona se opet nataloži", objasnila je ona.

Šta ako se u raketiranju pogodi reaktor  

Kompletan ozračeni prostor u Černobilju je do danas ostao pod posebnom kontrolom, a nad četvrtim reaktorom černobiljske centrale, koji je eksplodirao, napravljen je olovno-betonski sarkofag.

"Nakon 1986. godine tamo je podignut jedan betonski sarkofag, međutim, njega je počeo da načinje zub vremena nakon nekoliko godina i onda se izgradila nova zaštita oko tog starog betonskog sarkofaga i upravo je cilj te nove zaštite koja je završena 2019. godine da spreči izlazak radioaktivnih materija, radioaktivne prašine", kaže Vuletićeva.

Na pitanje kakve bi posledice bile ukoliko se slučajno desi da se u raketiranju pogodi reaktor, Vuletićeva kaže da se pri projektovanju takvih objekata vodi računa o svim neočekivanim događajima.

"Černobiljska nuklearna elektrana je zatvorena 2000. godine, ugašena i više ne radi i na tim reaktorima više nema goriva. Međutim, ono što postoji na toj lokaciji jeste isluženo gorivo – ono koje je završilo svoj aktivni život u reaktoru i stoji tamo u određenim skladištima. Pri projektovanju tih skladišta procena rizika za konstrukciju tih skladišta uzima u obzir takve neočekivane događaje – moraju da izdrže i prirodne katastrofe, ali i ljudski uticaj kao što je npr. pad aviona", istakla je Vuletićeva.

U slučaju da ipak dođe do raspršivanja radioaktivnosti u životnu sredinu, mi imamo spremne mere zaštite koje se mogu propisuju u tom slučaju, poručuje ona.

Kada je reč o aktivnim nuklearnim elektranama u Ukrajini, ističe da je najveća "Zaporožje".

"Sve ove elektrane imaju svoje protokole kako da postupaju u slučaju bilo kakve opasnosti, pa i u slučaju ovakvih neočekivanih ljudskih akcija. To znači da automatski, ukoliko je ugrožen bezbedan rad elektrana, one se gase i idu u poseban režim", navela je Vuletićeva.

Dodala je da su, prema zvaničnim izveštajima, one sada sigurne i bezbedne i njihov rad je kontrolisan. Za sada nema izveštaja da je njihov rad ugrožen i da postoji bilo kakva opasnost, poručuje Vuletićeva.

"Mi u Direktoratu smo podigli pripravnost i pomno pratimo 24 sata šta se dešava tamo sa nuklearnim elektranama i na bilo kakav znak alarma reagujemo, i dalje razmišljamo o postupcima šta bismo preduzeli i eventualnim merama zaštite ukoliko postoji bilo kakva sumnja da je radioaktivnost ispuštena u životnu sredinu", zaključuje Vuletićeva.