Da li će odlazak Angele Merkel u penziju značiti da CDU-CSU ide u opoziciju

Nakon jučerašnjeg izbornog fijaska CDU-a na pokrajinskim izborima u pokrajinama Baden-Virtemberg i Porajnju-Palatinatu, sve više nemačkih komentatora se otvoreno pita o mogućnosti ne samo da u ove dve pokrajine na vlast dođe takozvana semafor-koalicija, već da se to dogodi i u Bundestagu posle saveznih parlamentarnih izbora 26. septembra ove godine.

U Baden-Virtembergu najviše glasova osvojili su Zeleni (32,6 odsto), iz čijih redova im već 10 godina dolazi premijer pokrajine, sledi CDU (24,1), pa socijaldemokrate (11), liberali (10,5), Alternativa za Nemačku (9,7), dok ostale partije nisu prešle izborni cenzus od pet odsto.

U odnosu na rezultate pokrajinskih izbora pre pet godina, Zeleni i liberali su dobili nešto više od po dva procentna poena, dok je CDU izgubio oko tri, SPD, a AfD čak oko 5,5 procentnih poena.

Slična promena se dogodila i u susednoj znatno manjoj pokrajini Porajnje-Palatinat. I na jučerašnjim izborima najviše glasova je osvojio SPD (35,7), iz čijih redova je i premijerka, slede CDU (27,7), Zeleni (9,3), AfD (8,3) i liberali (5,5). Najveći dobitnik u odnosu na izborni rezultat pre pet godina su ponovo Zeleni, i to četiri procentna poena, dok su najveći gubitnici CDU i AfD sa po 4,2 izgubljena procentna poena.

Na putu ka semafor-koalicijama

Iako se rezultati iz ove dve pokrajine ne mogu tek tako projektovati na nivo cele Nemačke, sasvim je indikativno da je CDU i dalje u padu, i to u pokrajinama koje su nekad bile svojevrsni rezervoar njenih birača i u kojima su sami osvajali i natpolovičnu većinu.

Naročito značajan je poraz u Baden-Virtembergu, koji je jedna od najbogatijih nemačkih pokrajina sa izuzetno niskom stopom nezaposlenosti, pri čemu su u njoj sedišta automobilskih giganata "Dajmler" i "Porše".

U pokrajinskoj vladi premijera Vinfrida Krečmana iz redova Zelenih, CDU je manjinski partner Zelenih, ali to bi uskoro moglo da se promeni. Zeleni sada imaju mogućnost da formiraju lagodnu većinu u pokrajinskom parlamentu u Štutgartu ukoliko uđu u koaliciju sa SPD-om i liberalima.

To bi značilo da u ovom pokrajini, sa oko 11 miliona stanovnika, na vlast dolazi takozvana semafor-koalicija, kako u Nemačkoj u skladu sa bojama partija zovu koaliciju Zelenih, SPD-a (crveni) i liberala (žuti).

U Porajnju-Palatinatu je već na vlasti semafor-koalicija, a socijaldemokratska premijerka Malu Drajer je već najavila da je njena prva želja da ponovo formira koaliciju sa liberalima i Zelenima.

Zeleni hoće kancelara

Da li je to recept i za vlasti na saveznom nivou? Da li će za šest meseci na saveznim izborima Nemačka dobiti kancelara iz redova Zelenih?

"Ono što je moguće u srcu nemačke industrije, moguće je u saveznoj vladi", rekla je danas ko-predsednica Zelenih Analena Berbok.

I zaista da li će Zeleni u pokrajinskoj vlasti u Štutgartu zadržati CDU umnogome bi na simboličnom nivou moglo da utiče na to da li će kod birača demohrišćani na centralnom nivou imati gubitnički ili pobednički imidž.

Ispada da nekad najdominantnija nemačke stranka sada zavisi od volje sedamdesetdvogodišnjeg premijera, koji je pre 10 godina uspeo da prekine 58 godina dugu neprekinutu vlast CDU-a u Baden-Virtembergu.

Budući da Krečman sebe opisuje kao zelenog konzervativca, ne bi začudilo da on ipak produži zeleno-crnu koaliciju sa CDU-om, što bi moglo da javnosti ukaže da je i te kako moguća ovakva saradnja i na saveznom nivou, što ovdašnji analitičari uveliko prognoziraju.

S druge strane, ovakva situacija je odmah podstakla nemačke komentatore da krivicu za loš izborni rezultat svale na novog šefa CDU-a Armina Lašeta, koji realno nije imao šanse za mesec i po dana da pogura svoju stranku na regionalnom nivou.

Naročito, što se ovakav rezultat umnogome može objasniti kao normalna reakcija birača na vladino loše upravljanje pandemijom proteklih meseci, kao i na otkrivanje korupcionaških afera u kojima su za sporne poslove sa kupovinom zaštitnih maski osumnjičeni poslanici CDU-a.

Zbijanje redova demohrišćana

Da je i novi šef CDU shvatio da pod hitno mora da se menja model predizborne borbe svedoči i saznanje zamenika glavnog urednika tabloida Bild o tome šta je Armin Lašet rekao na zatvorenom sastanku predsedništva svoje stranke.

"Nije nam od Boga dato da mi postavljamo sledećeg kancelara. Moramo da se borimo", rekao je Lašet, koji je najavio uvođenje partijskog kodeksa ponašanja kako bi se ubuduće sprečile afere u kojima su poslanici bogatili tako što su prodavali svoj uticaj.

On se istovremeno žestoko obrušio i na svoje koalicione partnere iz SPD-a.

"Ne možete se tako odnositi prema našim ministrima. SPD mora da se odluči da li želi da bude u vlasti ili u opoziciji. Ne možemo ovako da nastavimo narednih šest meseci", rekao je Lašet i dodao da nije moguće da socijaldemokratski ministar finansija Olaf Šolc kritikuje ostale ministre a da ne radi svoj posao.

"Da je Šolc radio bolje sa [demohrišćanskim ministrom ekonomije Peterom] Altmajerom, mnoge stvari bi bile bolje. Moramo da nađemo način da se vratimo izbiljnoj saradnji u koaliciji. Tako izgleda dobra vlada".

Borba za kancelarskog kandidata

Ovakva Lašetova reakcija ne čudi, jer se on ovim, ne samo bori da osigura da njegova stranka ne padne sa vlasti na jesen, već i da se on u demohrišćanskom bloku izbori da bude kancelarski kandidat.

Glavni konkurent mu je bavarski premijer i lider CSU Markus Zeder za kojeg mnogi analitičari tvrde mu je ovaj izborni fijasko CDU povećao šanse da bude zajednički kancelarski kandidat CDU-CSU.

Ukoliko on to zaista i postane, u izbornoj trci osim za naklonost birača moraće da se bori i sa svojevrsnim političkim pravilom u nemačkoj politici. Naime, kad god je demohrišćanski blok na saveznim izborima kao kancelarski kandidat predvodio lider CSU – Edmund Štojber 2002. godine i Franc Jozef Štraus 1980. godine – demohrišćani su poraženi odlazili u opozicione klupe Bundestaga.

Iako do saveznih izbora ima još šest meseci, novinskim komentatorima se čini da atmosfera u poslednjoj godini vlasti Angele Merkel zapravo u mnogome liči na poslednju godinu vlasti kancelara Helmuta Kola posle kojeg su demohrišćani sedam godina proveli u opoziciji.