Pogled iz Bakua – između rata i koronavirusa

Mada je svako zabrinut za vojnike na prvoj liniji fronta, građani Bakua su uglavnom optimistični i pokušavaju da pomognu, rekao je za RTS Sabuhi Rzazade, stručnjak za obrazovanje mladih, govoreći o osećanjima ljudi u Bakuu povodom najnovije eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu.

"Vojska je u potpunosti opremljena, ali su se ljudi organizovali i obezbedili sredstava za porodice vojnika, šalju im različite poklone. Oni koji žive na granici svaki dan donose hranu vojnicima. Rekao bih da imamo i političko, i moralno jedinstvo u azerbejdžanskom društvu", navodi Sabuhi Rzazade.

Njegov prijatelj Ilkin Hadžijev potvrdio nam je da se život u glavnom gradu odvija normalno, uz restrikcije i preventivne mere koje su uvedene pre nekoliko meseci zbog koronavirusa.

Cene osnovnih životnih namirnica su ostale iste, a rafovi u prodavnicama su i dalje puni.

Dešavanja na terenu prate se preko medija i društvenih mreža, u kafeima i barovima u centru grada.

"Bašte kafića su pune, jer se ljudi uglavnom tu sastaju i diskutuju o dešavanjima na frontu. Pomalo smo nestrpljivi da čujemo dobre vesti iz naše vojske, ali mislim da nam dobro ide", kaže mladi Hadžijev.

Prema rečima naših sagovornika, kontraofanziva azerbejdžanske vojske u Nagorno-Karabahu je legitimna akcija usmerena samo na jermenske militante koji se bore na međunarodno priznatoj teritoriji Azerbejdžana, unutar granica koje su priznale UN.

"Rat za mir možda zvuči kontradiktorno, ali poslednjih 30 godina pokazali su da su mirovni pregovori beskorisni. Ukratko, ljudi su ujedinjeni za dane kad će biti bolje i kada će se više od milion interno raseljenih vratiti na svoju teritoriju", prenose Razadeh i Hadžijev utiske iz azerbejdžanske prestonice.

Uspostavljanje kontrole nad regionom Nagorno-Karabaha i sedam pridruženih regiona je pitanje zajedničko svim Azerbejdžancima, smatra Rzazade. Reč je, kaže, o dugo očekivanom povratku teritorijalnog integriteta nad spornom oblašću.

"Trenutni rat doživljavamo kao konačni pokušaj države da se stavi tačka na višedecenijsku okupaciju Jermenije i ovo nije nikakvo iznenađenje za javnost u Azerbejdžanu. To je jedno od pitanja oko kojeg je cela nacija jednoglasna", zaključio je naš sagovornik.

Jermenija i Azerbejdžan se decenijama spore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.

Pregovori o mirnom rešavanju sukoba, u okviru Minske grupe OEBS-a, vode se od 1992. godine.

Azerbejdžan insistira na očuvanju svoje teritorijalne celovitosti, a Jermenija štiti interese nepriznate Republike Nagorno-Karabah, koja ne učestvuje u pregovorima.

Dok jermenski mediji navode da je azerbejdžanska artiljerija ponovo granatirala prestonicu nepriznate Republike Arcaha, ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je snimak vojnika armije te zemlje kako lepe i kače državne zastave u Džabrajilu u Nagorno-Karabahu.