Рампа за руски гас, угаљ и нафту – усијање на берзама

Вашингтонска забрана обухватила је све енергенте из Русије – руски течни природни гас, угаљ и нафту. Прошле године у укупном америчком увозу удео руске нафте и нафтних деривата био је око осам процената, па стручњаке не изненађују санкције и без Брисела.

"Све оне ствари које су биле екстремне, владе у Европи нису ни хтеле да разматрају, сада су на снази, тако да је забрана руске нафте следећи корак", рекла је Марта Подемска Миклуш, професорка економије на колеџу у Минесоти.

Из Европске комисије саопштавају да течни и природни гас из других извора могу ове године да замене трећину тих енергената које сада увозе из Русије. Земље Уније анализирају последице евентуалних санкција.

После Немачке, и из Аустрије поручују да би заустављање руских испорука био тежак ударац на економију, јер је руски удео у потрошњи гаса 80 одсто. У Италији кажу да им за алтернативу руском гасу треба две и по године. Бугарска и Мађарска противе се санкцијама за руске енергенте.

"На састанку у Версају морамо говорити једним гласом. Морамо изаћи уједињени. У потпуности подржавамо Украјину у њеној борби за слободу, биће предложене појачане мере, неће се уводити санкције за гас и нафту, постоји дискусија, нема решења. Али не можемо себи да приуштимо да зауставимо увоз нафте и гаса", навео је Кирил Петков, премијер Бугарске.

Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто каже да за мађарску привреду посебну опасност изазвале би евентуалне санкције у енергетском сектору. Према његовим речима, Мађарска зато неће подржати увођење нових санкција у енергетици ни на једном међународном форуму, јер би то тешко погодило њихов енергетски сектор и привреду.

Русија одбацује оптужбе да је одговорна за енергетску кризу. Санкције су, кажу, зауставиле гасовод Северни ток 2, па упозоравају Вашингтон и Брисел да ће узвратити.

"Имамо пуно право да донесемо реципрочну одлуку и уведемо ембарго на пумпање гаса кроз гасовод Северни ток 1, који је данас оптерећен на максималном нивоу од 100 одсто. Али до сада ову одлуку нисмо донели. Од овога нико неће имати користи. Иако нас европски политичари на то гурају својим изјавама и оптужбама на рачун Русије", рекао је заменик премијера Руске Федерације Александар Новак.

Напомиње да ће пораст цена бити непредвидив – више и од 300 долара по барелу, у том сценарију, они ће бити главне жртве.

"Европски политичари би требало поштено да упозоре своје грађане и потрошаче шта их чека – да ће цене на бензинској пумпи, струје, грејања скочити у небо. То ће утицати и на друга тржишта, укључујући и америчко", навео је Новак.

А све то већ погађа потрошаче који плаћају све скупљи гас. Нафтни деривати поскупели су данас у Хрватској, Македонији, Словенији. Због скупог горива негодују возачи не само у Европи већ и широм Америке. Од државе до државе, галон кошта од 4,5 до 6 долара, што је највиша цена од 2008. године.