Све мање намирница у потрошачкој корпи, у трци раста цена и плате, кућни буџет увек губи

Куповна моћ мерена односом просечне и минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у марту ове године већа је него у фебруару, објавило је Министарство унутрашње и спољне трговине у анализи кретања куповне моћи у Србији у марту, који је последњи обрађен.

 Такође, медијална нето зарада за мај 2025. године износила је 84.408 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. 

Просечна бруто зарада обрачуната за мај 2025. године износила је 148.930 динара, док је просечна плата без пореза и доприноса, односно нето износила 107.705 динара, у априлу је просечна нето зарада износила 109.272 динара, што значи да је у мају нижа за 1.567 динара.

Владимир Васић, финансијски стручњак, каже за РТС да када падају плате то значи да привредна активност успорава.

"Имамо и тај ефекат 0,9 одсто раста инфлације у односу на претходни месец и то је оно што сви треба да гледамо, не номинално колико зарађујемо него суштински шта можемо да купимо, да ли је то 2.000 евра, ако су трошкови 2.100, онда џаба 2.000 евра просечне плате“, навео је Васић.

Статистика је, истиче, неумољива, и треба водити рачуна шта можемо да купимо за хиљаду-две динара и ту се заправо види куповна моћ појединца.

Узелац: Финансије су игрица у којој немате противника

Душан Узелац, финансијски консултант и оснивач портала Каматица, рекао је да је статистика језик описног карактера и да ништа не значи.

"Онај ко има мање од просечне плате, љут је на ту информацију. Онај ко има више од просечне, њему ништа не значи та информација, рекао је Узелац.

Финансије су, каже, индивидуална игрица у којој немате противника.

Према његовим речима, оно што је највећи изазов – како се изборити са инфлацијом која је у ствари је показатељ поскупљења.

“Математика је проста. Или зарађујете више или трошите мање. И било би погрешно саветовати некога да троши мање јер је онда питање када ћете почети да искључујете неке егзистенцијалне ствари. Опет, зарађивати више је леп савет и лепо решење, али га није практично спровести. Али када математички погледамо, једини начин је да зарађујете више", рекао је Узелац. 

Навео је да смо ми младо потрошачко друштво и да смо тек почели да показујемо обрасце квалитетних потрошачких гласова. 

“То су, подсетићу, они бојкоти трговинских ланаца, ту народ види да се нешто дешава по питању цена, да им на крају месеца стварно зафали новца, а да нису ништа драстично променили. А притом расту плате, али брже трче цене”, рекао је Узелац.

Просечни бројеви једне љуте, а друге радују

Према речима професора Васића, креатори економске политике често гледају просечне бројеве, прескоче оне људе који имају 50-60.000 динара. 

"Статистика је у просечавању. Имате некога ко има можда плату 300.000 динара и некога ко има минималац 55-58.000, и заправо онда добијете неки број који једне љути, а друге радује”, рекао је Васић. 

Заправо, како каже, суштина економије је како да овим људима који имају најнижа примања помогнете да и они што пре дођу до овог реалног медијана просека. 

“С једне стране јесте и овај систем понуде трговинских ланаца, и ако вам се подигне минимална плата са 58.000 на 65.000, али ако је инфлација 4-5 одсто, онда ће врло брзо тих 1.000 динара које сте ви добили постати безвредни”, рекао Васић. 

Кредит се не добија, он се купује

Каже да грађани често потежу за кредитима како би надоместили рупу у буџету.

“Ми имамо, рецимо, скоро четири милијарде евра годишње донације из иностранства. То су наши људи који шаљу својим рођацима. То је додатни импулс и тако ми заправо и живимо. Други јесте кредит. Скоро 50 одсто свих кредита су готовински и они су најчешће усмерени да надоместе рупу између могућности и жеља", рекао је професор Васић. 

Међутим, то није добро уколико радите стално и константно, јер плаћате камату.

"Ту рекао бих да држава мора да има јасну стратегију, како да, рецимо, трговинске ланце који су сада доминантни, 80 одсто свега ви купујете вероватно у трговинским ланцима, како да мало врати у нормалу да не бисмо плаћали толико. То је неки изазов који ја видим као будућност", рекао је Васић. 

Душан Узелац је подсетио да је кредит добра финансијска пречица, али да се он не добија, него се купује. 

“Поента приче је – направити своју рачуницу, водити своје финансије, да знате да ли вам неко угрожава финансије или не. Ако на крају видите да немате, ништа не можете да учините. Водите финансије и нећете имати проблема”, рекао је Узелац.