Бањалука, посебна седница Парламента о враћању надлежности Републици Српској

На посебној седници Народне скупштине Републике Српске расправља се о враћању надлежности које су током година пренете на Босну и Херцеговину.

Од укупно 140 надлежности, у фокусу су оне у области безбедности, правосуђа и индиректног опорезивања.

Пред посланицима је и Декларација о уставним принципима, којом се налаже Влади да припреми измене Устава, којима ће потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу припадају Босни и Херцеговини.

Посланицима се најпре обратио српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Управо он је претходних месеци најављивао пренос надлежности са БиХ на РС, након што је бивши високи представник Валентин Инцко неметнуо закон којим је забрањено негирање геноцида у БиХ.

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је у свом обраћању посланицима НСРС да је Српска од потписивања Дејтонског споразума и успостављања постојеће БиХ, у континуитету била изложена различитим изазовима и притисцима, али да нема намеру да узурпира било шта што по Уставу припада неком другом нивоу власти.

"Ниједна активност институција Републике Српске не излази и неће излазити из уставног оквира, нити ће угрозити Уставом предвиђену расподелу надлежности", рекла је Цвијановићева.

Нагласила је да је Народна скупштина Републике Српске, као највише представничко тело, право место да се још једном истакне да на политичкој агенди у Српској не постоји никакав рат или сецесија.

"Наша једина платформа деловања јесте заштита уставноправног положаја Републике Српске, онако како је он предвиђен Дејтонским споразумом и његовим Анексом 4 и отварање могућности за коначно искрене и партнерске односе са политичким представницима других народа. Ценимо да би ово служило очувању и оздрављењу БиХ", рекла је.

Цвијановић сматра да је то "преко потребно јер је већ годинама на сцени једнострано, лобистичко и адвокатско деловање појединих међународних фактора искључиво у корист једног конститутивног народа чији политички представници, све док имају такве адвокате на својој страни, одбијају могућност било каквог дијалога са политичким представницима друга два народа о свим питањима кључним за судбину БиХ".

Подсетила је да је позив за разговоре упућен, између осталог, и на основу закључака Народне скупштине, али и на друге начине, те да су такви позиви редовно игнорисани.

"Али, ми и даље позивамо на разговоре и наставићемо то да радимо, јер мултиетничка земља, која није у стању да одговори потребама свих, није у стању да постане успешна", навела је председница.

"Република Српска почиње процес повратка кући"  

Саветник српског члана Председништва Радован Ковачевић рекао је за РТС да РС започиње процес повратка кући и свему ономе што јој по Уставу и по Дејстонском споразуму припада.

"Република Српска није никакав деструктивац, нити фактор нестабилности и неко ко изазива кризу. Оно што је изазвало кризу је да је један странац дошао и покушао да наметне закон, односно покушај закона, за који је у Скупштини РС већ речено да не може бити на снази у РС", рекао је Ковачевић.

Он каже да се ништа не испробава, већ започиње процес којим се РС враћају права која јој по Уставу припадају.

"Дајемо рок од шест месеци" 

"Нама су преко 140 пута наметане надлежности које нису по Уставу БИХ. Дајемо рок од шест месеци како би припремили законску регулативу за све те надлежности које враћамо, како би престале надлежности које су наметнуте, а нису по уставу БиХ", рекао је Ковачевић.

Саветник српског члана Председништва каже да се тиме штите интереси РС и њених грађана.

"Не можете да донесете законе и да направите хаос, не може ништа преко ноћи, већ све мора да се ради студиозно како не бисмо дошли у ситуацију да нека права грађана у пракси буду угрожена, отуда рок од шест месеци. Ништа ово о чему говоримо није у супротности ни са Уставом БиХ и са Уставом РС. Високи представници нису имали овлашћења да мењају законе и уставе. С друге стране, у  Скупштини РС се налазе легитимни представници које су изабрали грађани и који имају права да се баве овим питањима", нагласио је Ковачевић.

Данашњој седници неће присуствовати представници Канцеларије високог представника упркос томе што су се најавили.

Наиме, како је објаснио потпредседник парламента, то није била молба већ наредбодавни захтев институције коју Бањалука не признаје. Седници ће, са друге стране, присуствовати представници делегације ЕУ у БиХ.