Пут прљавог новца, од Албаније до Италије

Три године трајала је акција италијанске и албанске полиције, које су пратиле пут новца прикупљеног шверцом дроге из Албаније у Италију, јавља "Газета дело мецођорно".

У ноћи између петка и суботе похапшени су последњи од укупно 38 наводних припадника криминалног клана, који је новац од продаје дроге улагао у хотеле, ресторане и остале пословне подухвате у Албанији.

У акцији је заплењено око три милиона евра, саопштила је полиција, наводећи да се међу ухапшенима налазе двојица бивших телохранитеља некадашњег албанског министра полиције Сеимира Тахирија, који је после контроверзног процеса 2018. године ослобођен оптужби за сарадњу са мафијашким клановима.

Ухапшен је и заменик тужиоца у Валони, Максим Шота, који је према тврдњама полиције био "веза између полиције и шверцера дроге".

Некадашњи телохранитељи Саимира Тахирија, Паул Деда и Хекуран Марку су ухапшени у Шпанији и терете се да су пружали заштиту конвојима гумених чамаца којима је дрога из Албаније пребацивана у Италију.

Иза решетака нашао се и један локални функционер у Драчу, чија је улога, према наводима истраге, била да у закуп узима земљу на којој се, касније, гајила марихуана. Тај функционер, такође, био је задужен и за паковање и складиштење дроге.

Италијански медији наводе да је опсежна операција праћења шверцера дроге, у коју су били укључени извиђачки авиони, морнарица и полиција, почела још 2014. године.

Суд у Тирани је, после контроверзног процеса, још 2018. године ослободио Саимира Тахирија оптужби за везе са шверцериме дроге, што је изазвало бурне реакције опозиције. Тахири је осуђен на условну казну због злоупотребе службеног положаја, а опозиција оптужила премијера Едија Раму да је "киднаповао правосуђе".

Тужилаштво је тражило 12 година затвора за бившег министра полиције.

Непосредно пре пресуде, шеф албанске тајне службе поднео је оставку, што је опозиција оценила да "постоји могућност" да је та оставка производ политичког притиска, како би се умањиле последице после скандала са наводном умешаношћу бившег министра полиције у шверц дроге.

Како је текла "Афера Тахири"

Тахири је био министар унутрашњих послова од 2013. до марта 2017. године, када га је премијер Еди Рама разрешио дужности, али је на изборима водио кампање социјалиста у Тирани. Пре смењивања са места министра, опозиција га је оптуживала за везе са мафијом.

Последњи у серији скандала избио је пошто су италијанске власти ухапсиле Моисија и Флоријана Хабилаја, шефове локалне организације која је пребацивала марихуану из Албаније у Италију.

У маси хапшења и јурњава патролних чамаца и шверцерских глисера по Јадрану, овај догађај прошао би готово неопажено да двојица ухапшених нису рођаци Сеимира Тахирија, мада је бивши министар негирао било какве везе са њима.

Суштински, везе властодржаца и шверцера дроге много су дуже него што је то политичка каријера Едија Раме. Беспућа око албанског градића Лазарат већ двадесетак година уживају статус главног снабдевача западне Европе марихуаном и то без икаквог уплитања полиције и централних власти у Тирани.

У једноставној подели задатака екипа из Лазарата је несметано гајила марихуану, док је заузврат локално становништво листом гласало за демократе.

Стање се променило после избора 2013. године и доласка на власт социјалиста Едија Раме, па је годину дана касније покренута велика акција сузбијања марихуане и већ надалеко чувене "Операције Лазарат"

Производња марихуане је у том региону накратко заустављена, а сељани су уместо канабиса почели да гаје парадајз, који им је обезбеђивао бедну зараду и никакву перспективу, па су фарме преместили више у планине.

"У Албанији на висинама изнад 1.000 метара закони не важе", стара је крилатица представника свакојаких западних полицијских служби, који већ годинама покушавају да пронађу начин да зауставе овај шверц.

Албанија има дугу традицију гајења марихуане, која се пре доласка Енвера Хоџе на власт слободно користила чак и као средство за смирење за децу. У Хоџино време, узгајање ове биљке било је дозвољено само посебним комбинатима, који су је извозили, махом швајцарским фармацеутима.

Западни експерти тврде да се у Албанији годишње произведе више од 1.500 тона марихуане, вредне безмало осам милијарди евра. У тој земљи не постоји ни једна привредна грана способна да генерише толики капитал.