Лазарат, пејзаж који би запањио и Боба Марлија

Албанска полиција, по други пут у последњих годину дана, покушава да систему приведе Лазарат, балканско "краљевство марихуане" или најбогатије село у Албанији, у којем се, према проценама Интерпола, годишње произведе око 900 тона ове дроге, што сложеном систему који је успоставио ову операцију, доноси приход од око шест милијарди долара.

Међународни стручњаци за трговину дрогом значај овог села пореде са авганистанском покрајином Хелманд, у којој се, упркос десетогодишњим покушајима локалних власти и Американаца, производи гро светског сировог опијума. Албанија, ипак, није Авганистан, мада је сличност између ова два места јасна већ на први поглед.

У Хелманду и Лазарату живе горштаци, чији су приходи годинама зависили од мршавих жетви, надничења и једнако слабо плаћеног сточарства. У оба случаја, наједном су се појавиле групе људи које су им понудиле сигурне приходе и технологију у замену за део добити. 

И производња је процветала до те мере да Албанија сада готово у потпуности контролише производњу марихуане у овом делу света, преузимајући примат од Марока, Авганистана и Либана, који су пре четврт века харали европским тржиштем.

Узгојем марихуане, према проценама албанских власти, бави се 90 одсто од укупно 7.000 становника региона у којем се налази Лазарат. У самом селу, познатом као "престоница краљевства марихуане", живи око 2.800 људи. Производњом се баве сви, од стараца до деце.

Разлог за процват производње је јасан, пре десетак година килограм марихуане коштао је двадесетак долара, односно десет пута мање него данас. У поређењу са осталим културама, које би горштаци, теоретски, могли да гаје, математика је више него јасна – два килограма марихуане, за чију производњу треба око четири квадратна метра земље, вреде као и тона жита. 

Ствари, ипак, не функционишу увек тако глатко, па се сваког септембра, када су "радови у јеку", у болницу у Ђирокастри сјати маса мештана Лазарата са симптомима тровања канабисом, што је махом резултат паљења стабљика. Рекорд је забележен прошле године, када је помоћ у једном дану потражило 700 људи.

Марихуана се гаји на читавих 300 хектара, наводи се у извештајима италијанске финансијске полиције. Кршевити обронци планина, озбиљним приступом пољопривреди, претворени су у зелене оазе. Лазаратом непрестано "шпартају" цистерне, које воду са околних извора превозе до поља.

Семе је у почетку допремано из Турске и Грчке, али се данас производња потпуно одвија у границама Албаније. Изграђени су модерни стакленици, у којима се биљке развијају пре него што их, сваког пролећа, расаде по пољима.

Плантаже марихуане простиру се километрима унаоколо. Толико да ретки сведоци ове операције тврде да би призор запањио чак и Боба Марлија да се неким случајем, за живота, нашао у Албанији.

Дрога се превози на разне начине. Камионима у Европу, или бродовима у Италију. Италијанска полиција тврди да су се, временом, ствари мењале, па су склепане сплавове и гумене чамце, у међувремену, заменили готово неухватљиви глисери и јахте покрадене по Грчкој.

Досадашњи покушаји албанских власти да униште производњу марихуане остали су без резултата између осталог и због чињенице да полицајце, који се додуше ретко, одлуче да уђу у село, по правилу очекује паклени отпор локалних банди. На полицију је, претходних година, пуцано из тешких митраљеза, ручних бацача, бацане су бомбе.

Додатни проблем лежи у чињеници да су локални "босови" много богатији од државе, што у прилично корумпираном друштву какво је албанско представља готово сигурну заштиту.

Банда из Лазарата је у блиским везама са Демократском партијом Салија Берише, који је у знак захвалности за безрезервну подршку коју на изборима добија из тог краја, у неком тренутку одлучио да зажмури на чињеницу да се Лазарат претворио у краљевство дроге, тврде познаваоци албанске политичке сцене.

И нема дилеме. Око свих кућа подигнути су високи зидови, бункери из времена Енвера Хоџе дају додатну сигурност мафијашима, а селом јуре најскупљи модели аутомобила. Обавезно црне боје и махом без регистарских таблица. Село се налази у залеђу некадашње подморничке базе усечене у камене обале залива. 

Локално становништво је и у прошлости на упаде полиције одговарало жестоко. Пре неколико година, због хапшења у вези са неком отмицом рањен је један мештанин. Комшије су одговориле жестоко и спалиле полицијску станицу у Ђирокастри.

Упад полиције ове године био је праћен снажном паљбом из аутоматског оружја. Специјалци су опрезни јер, поучени прошлогодишњим искуством, знају да проблеми почињу тек када одлуче да униште плантаже марихуане. Пре тачно годину дана, такав покушај пратила је пуцњава из тешких митраљеза монтираних на камионете.

Својевремено су чак пуцали и на хеликоптере италијанске полиције, који су покушали да сликају поља марихуане. 

Тада је уништено је око 500.000 биљака, односно мањи део укупних засада. Годину дана касније, тврде сведоци, поља изгледају као да се ништа није десило. 

Да ствар буде компликованија, од власти у Тирани затражили су специјалан статус како би несметано могли да узгајају марихуану, а влада је такав предлог одбацила заустављајући се само на корак од објаве рата том селу.