Мицотакис новог доба

Породица Мицотакис једна је од три политички најмоћније породице у Грчкој. Утицајна је више од једног века, а Кирјакос Мицотакис потомак је чувеног Елефтериоса Венизелоса. Људима у Србији најпознатији је Кирјакосов отац, Константин Мицотакис, премијер Грчке почетком 90-их година. Посредовао је у тражењу мирног решења за рат у бившој Југославији. Живео је 99 година. Констанин Мицотакис има четворо деце, од којих су двоје познати политичари. Његова ћерка, Дора Бакојани, бивша шефица грчке дипломатије, данас је посланик Нове демократије. На челу те странке од пре две године је Константинов син Кирјакос Мицотакис. По занимању је економиста, важи за модерног политичара новог кова.

Господине Мицотакис, Ваш отац је имао веома важну и позитивну улогу у овом региону 90-их година, које нису биле тако пријатне за људе у овој земљи. Ако постанете грчки премијер, какав ће бити ваш приступ према Србији?

– Пре свега, хвала што сте поменули мог оца, био је велики пријатељ Србије и политичар који је играо веома конструктивну улогу у веома тешком периоду за Балкан и за вашу земљу. И зато га људи у Србији памте по добру. Због тога сам веома лично задовољан. Ако постанем премијер, намеравам да још више ојачам односе Грчке и Србије, који су од стратешке важности за стабилност Балкана. Ово је други пут да посећујем Београд као лидер грчке опозиције, био сам овде пре две године. Ја сам заправо био први истакнути грчки политичар који је овде дошао да посети председника Вучића. Имам веома добре личне односе са њим и мислим да много можемо да урадимо да ојачамо односе две земље.

Ваша породица води порекло од чувеног Елефтериоса Венизелоса, који је у историји упамћен као вероватно највећи србофил међу грчким политичарима.

– Елефтериос Венизелос је био најважнији државник 20. века, био је визионар, храбар човек, знао је када треба предузети одлучне кораке, али је такође разумео цело геополитичко окружење, у време великих турбуленција. Изазови с којима се данас суочавамо као лидери 21. века су различите, али ако ја могу да допринесем, волео бих да будем катализатор, да ојачам потенцијал који Србија има да дође ближе Европској унији. То је стратешки циљ. Мој циљ је да то помогнем, велики напредак је већ учињен, свестан сам свих тешкоћа, али Србија увек може да рачуна на Грчку и може увек да рачуна на мене лично да помогнем земљи на путу ка Европској унији.

Какав је Ваш став о политици Грчке према Косову? Шта мислите о покушајима Приштине да постане члан међународних институција попут Унеска или Интерпола?

– Бићу веома јасан, Грчка није признала независност Косова, и не намерава то да уради ни ако ја постанем премијер. Ми подржавамо дијалог Београда и Приштине, те је веома компликован и емотиван проблем. Мора да се реши тако што ће у њему учествовати обе стране и мора да буде решен у духу добре воље и сарадње. Унилатералне акције које је предузела Приштине, као на пример подизање намета на робу која долази из Србије или Босне – те акције нису конструктивне. Међународна заједница је забринута, знају се критеријуми, и ти одговарајући критеријуми морају да буду испуњени.

Да ли ћете Ви било шта мењати у политици према Косову?

– Не, сигурно не кад је реч о независности Косова, не намеравам да мењам нашу политику о томе.

Кад говоримо о Преспанском споразуму између Атине и Скопља, Ви и Ваша партија Нова демократија сте били јасни, тај споразум је штетан за Грчку. Шта ћете радити ако дођете на власт?

– Најпре да се вратимо мало у прошлост. Ми смо одувек били за решење, али не за било које решење кад је реч о проблему имена. Нажалост, начин на који овај проблем решава господин Ципрас није био конструктиван, никад није покушао да направи консензус о овом питању. И споразум који је Грцима представљен је веома проблематичан. Мислим конкретно на комбинацију имена које је одабрано уз признавање македонске нације и македонског језика. Сматрамо да та комбинација може да буде веома проблематична. То онда има потенцијал да оживи националистичке тенденције, а то не иде у прилог данашњим покушајима да се оствари мир и стабилност на Балкану. Ми смо радили и радимо све како овај споразум не би био верификован. Бићу јасан, нећемо подржати овај споразум кад год га влада пошаље на ратификацију.

Недавно смо били сведоци несрећног догађаја у Албанији. Убијен је припадник грчке мањине у тој земљи. Шта је по вама суштина проблема?

– То је било трагично, млад човек је убијен под околностима које нису разјашњене. Били смо јасни, притискали смо грчку владу од самог почетка да од албанске тражи објашњење шта се тачно догодило. И још увек има неразјашњених питања. Такође, неке од изјава од стране албанских званичника после овог догађаја нису биле конструктивне. Мислим да су албански лидери покушали да искористе овај трагичан догађај за освајање политичких поена унутар земље. То није конструктиван приступ, Албанија жели да постане чланица Европске уније, али мора да зна да њен пут ка Унији зависи од поштовања које показује према грчкој националној мањини у Албанији.

Како бисте оценили права Грка у Албанији?

– Албанија мора у потпуности да испуни европске прописе. Али на том терену тек мора да буде направљен велики напредак. Још увек има других неразрешених проблема између Грчке и Албаније, ми покушавамо да их решимо увек у духу добре сарадње, али оно што није конструктивно, то је запаљива реторика која је усмерена ка домаћој публици и то није од помоћи када покушавамо да решимо овако комплексна питања.

Пре политике, имали сте успешну каријеру у банкарству. Грчка економија данас више није вест у светским медијима – да ли то значи да је најгоре прошло? И који би био ваш план за јачање грчке економије?

– Чињеница да нисмо у вестима не значи да ствари у Грчкој добро стоје. Нажалост, учинак владе Алексиса Ципраса је катастрофалан по грчку економију и, ако погледате показатеље грчке економије од 2015. до 2018, они су веома слаби ако не и јадни. У време када су све друге европске економије енергично расле, Грчка је била заглављена, била је у стању сталне стагнације. Много тога је последица првих шест месеци 2015, који су били потпуна катастрофа за грчку економију. И даље плаћамо цену због одлука које је господин Ципрас донео у том периоду.

Нажалост, ми имамо владу која не разуме зашто је важно ојачати приватни сектор, привући инвеститоре и промовисати раст. Уместо да створи боље пословно окружење, да снизи порезе, да створи ефикаснију администрацију, влада даје селективне повластице које су усмерене према одређеном сегменту популације коју сматра својом изборном клијентелом. То није начин да економија расте, то није начин да се привуку страни инвеститори. И, ако могу да направим поређење о томе шта се дешава у Грчкој и шта се дешава у Србији – са великим занимањем пратим раст српске економије у протеклих неколико година, због тога желим да похвалим и владу и председника Вучића због чињенице да је успео. Економија расте, привлачи стране инвеститоре, удео дуга у бруто домаћем производу се смањује, и оно што видим кад дођем у Београд, то је осећај оптимизма, а то није био случај пре четири или пет година.

Шта је закључак, либералне реформе окренуте бизнису дају резултат за људе, а не само за неколицину људи, то је једини начин да отварате послове, да повећате плате и, нарочито оно што је важно за Грчку, да млади људи не одлазе у иностранство да тамо траже бољу будућност.

Анкете кажу да данас за 12 одсто водите у односу на вашег главног ривала Алексиса Ципраса. Да ли ћете, када следећи пут дођете у Србију, бити грчки премијер?

– То зависи од Грка, они ће одлучити, гледам истраживања јавног мњења са великим интересовањем, али знам да ће ово бити веома тешка борба. Имамо изборе следеће године, покушали смо да направимо веома широку коалицију. Покушали смо да убедимо људе који никад нису гласали за Нову демократију да гласају за нас, и да нам верују када кажемо да желимо да Грчку вратимо на пут одрживог раста, да ојачамо институције и јавну администрацију, али упозоравамо све да ће ово бити веома тешка борба и колико год да су пријатни резултати анкета, ништа није загарантовано.

Биће ово тешка борба, али верујем у Грке, и надам се да ћу, када следећи пут будем дошао у Србију, имати и ту функцију.