субота, 22.01.2022, 08:29 -> 17:39
Извор: РТС
Који захтеви Москве су реални и шта би Русију могло да увуче у војни сукоб
Ни после трећег сусрета шефова дипломатије Сједињених Америчких Држава и Русије озбиљнијег помака у вези са смиривањем напетости око Украјине није било. Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже за РТС да рата између две велике силе неће бити, али да би локална ескалација могла бити опасна по целу Европу. Украјина је пробни простор на ком се ломе копља великих сила, оценио је Миливојевић.
У петак је договорено да се дијалог САД и Русије настави. Прва на потезу је Америка – од ње се очекује да следеће недеље одговори у писаној форми на руски предлог о безбедносним гаранцијама. Захтев је упућен и Москви – да повуче јединице с украјинске границе.
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже да је најважније да се разговара јер су тренутне тензије озбиљне и први пут након много времена, на релацији глобалне конфронтације између великих сила имамо реалну опасност да дође до ескалације.
"Треба озбиљно узети у обзир када Москва говори о црвеним линијама. Русија је овај пут спремна да искористи и тврду моћ - војну силу. Због тога су разговори веома важни. Рата између две велике силе неће бити, али су могући локални сукоби и локална ескалација која би била опасна и по целу Европу", навео је Миливојевић.
Објашњава да сада обе стране желе да дефинишу своје црвене линије и да се о томе разговара, како би се једна или друга страна навела на позицију друге и тако остварила стратешке циљеве.
"Украјина је, нажалост, пробни простор на коме се ломе копља велике сила и дефинише линија утицаја и једне и друге стране", поручује некадашњи дипломата.
Који су захтеви Русије реални
Јуче су обе стране поновиле своје раније познате захтеве - Москва је затражила правно обавезујуће гаранције од НАТО алијансе да ће тај блок обуставити ширење и вратити се у границе из 1997. године. Конкретно, то би значило повлачење снага, опреме и наоружања и из Бугарске и Румуније, али и из свих земаља нашег региона.
На то је стигао и одговор - НАТО, Букурешт и Софија то не прихватају. Може ли писани одговор на тај захтев који је САД обећала да ће упутити следеће недеље бити другачији?
"Неће НАТО довести у питање просторе које је заузео и ситуацију коју има дефакто на терену. Када је реч о проширењу - то је линија која је у овом тренутку у питању, проширење на Украјину и Грузију. Русија то не би дозволила, био би ризик и озбиљнијег сукоба, а можда би и силом интервенисала, о томе се разговара. Није реалан захтев Русије да се стање врати из 1997", каже Миливојевић.
Може се, каже, очекивати да се разговара о "новим мерама поверења" и ономе што би за Русију био заштитни механизам и њена директна безбедност - повратак на инструменте разоружања и спречавање даљег распоређивања ракета кратког средњег домета.
То би, сматра, Русију могло да смири и да јој гарантује безбедност, поред сречавања проширења до самих граница Русије, на Украјину и Грузију.
Да би дошло до испуњења неког од захтева Русије, потребан је двострани аранжман.
"Могућност повлачења руских снага директно је повезано са заустављањем јачања НАТО снага према њеним границама. Потребна је равнотежа снага, то је једина гаранција да се спречи даља ескалација", објашњава бивши дипломата.
Када би Русија интервенисала у Украјини
Миливојевић сматра да би опасност могао да представља ирационални потез на украјинској страни - да Украјина крене у самосталну акцију према Криму, Доњецку или Луганску.
"То би могло да отвори проблем заштите Руса на том простору. Треба озбиљно схватити упозорење Москве да не би оставила руски народ у Украјини незаштићеним. То би било опасно. Најбоље би било вратити се на Мински споразум", истиче Миливојевић.
За два дана следи састанак европских министара и заузимање европског става.
"Еворпа се у целој ситуацији рационалније понаша и има у виду опасност по европску безбедност и стабилност. Биће активнија у овој ствари. Залагање да са Русијом треба разговарати је јако важно јер је ово европско питање, Русија је европска држава и историја у Европи заправо говори у прилог да би Европа морала директније да се ангажује и да европске државе и ЕУ заузму ангажованији став када је реч о односима са Москвом", закључио је Миливојевић.
Коментари