Да ли је довољно уништити статуе Леополда Другог

Више од 10.000 људи окупило се прошле недеље на протесту против расизма, упркос епидемији коронавируса. Повод је био расно насије у САД, али Белгија има много сопствених разлога да се замисли над расизмом и колонијалном прошлошћу.

Неки демонстранати усмерили су свој гнев на статуу белгијског краља Леополда Другог, која се налази на централном месту у Бриселу, у близини краљеве палате. Статуа је поливена црвеном бојом као симболом проливене крви у бившим колонијама и исписана антирасистичким слоганима.

Белгија је у другој половини 19. и првој половини 20. века управљала великом територијом у Африци коју данас заузима независна држава Демократска Република Конго.

Посебно је контроверзан период од 1885. до 1908. када је Леополд Други територијом Конга управљао као приватним поседом, стичући огромне приходе кроз производњу слоноваче и гуме, тада ретких и тражених материјала.

За тај период се везују сведочења о ужасним злочнима, бруталној експлоатацији локалног становништва и милионима жртава. Многи поступке колонијалне управе карактеришу као и геноцид, а Леополда Другог пореде са Хитлером и Стаљином и њиховим неделима неколико деценија касније.

С друге стране, Леополд Други је у белгијској историји забележен као владар који је поставио темеље модерне Белгије и оставио печат у архитектури Брисела и других белгијских градова.

Статуи Леополда Другог место у музеју, не на улици 

Све више грађана верује, међутим, да Леополду Другом није место у јавном простору. Петиција за уклањање његових статуа прикупила је до сада преко 70.000 потписа.

Миреј Ћусе Робер из центра за борбу против расизма БАМКО каже да статуе Леополда Другог треба да се нађу у музејима као сведочанство о једном периоду историје, али никако на централним градским трговима.

"Подизање статуе некоме значи да славимо оно што је та особа урадила. Незамисливо је да се у Немачкој подигне споменик Хитлеру и аплаудира његовим делима. С обзиром на то да је Леополд Други убио више од 10 милиона становника Конга, сматрамо да је одговоран за геноцид и да не сме бити на јавним местима", каже Миреј Ћусе Робер, која и сама води порекло из Конга.

Мучења и убиства локалног становништва 

Белгијска влада преузела је 1908. године од Леополда Другог управљање Конгом због извештаја о злоупотребама и нехуманом третману домаћег становништва.

Експлоатацију каучука за прозиводњу гуме обележили су присилни рад, мучења и убиства, одсецању руку у случају да се не постигне радна норма.

С друге стране, за време Леополда Другог, Белгија постаје индустријска сила и добија на значају на мапи Европе. Леополд Други се у домаћој историји памти као "краљ градитељ", заслужан за неке од најпознатијих грађевина Белгије и још увек актуелних симбола белгијских градова.

Контроверзни Музеј Африке

У предграђу Брисела Тервурен Леополд  је подигао музеј Африке, који је функционисао као својеврсни људски зоолошки врт. Музеј Африке је недавно реновиран, уз отклон према оригиналном колонијалном духу и покушај да се понуди нови поглед на тај период.

Миреј Ћусе Робер каже да су мишљења о овом питању и даље подељена.

"Колективна перцепција се мења, али људи имају помешана осећања. Има оних који су везани за слику о краљу градитељу и желе да Леополд остане ту где је. Други су свесни ружних ствари, али не знају како да се поставе", рекла је Миреј.

Промене у школском програму 

Школски програми такође пролазе кроз промене. Министарка за образовање франкофоног дела Белгије Каролин Дезир каже да је историја белгијског присуства у Конгу често игнорисана и да данашња деца у школама треба да уче другачију и комплетнију слику колонијалног периода од њихових родитеља.

Талас протеста започет у Америци отворио је нову фазу преиспитивања у Белгији, али је јасно да тај посао не може бити обављен преко ноћи.

Жан Омасомбо, истраживач у музеју Африке каже да "реалност" Леополда Другог, његовог музеја и колонијалног периода не сме бити избрисана из историје, јер су људи "живели и патили" у том времену.

"Ствари морају да се промене у људима. Није довољно уништити статуе Леополда Другог, иако би то било можда сувише насилно. Писање о том проблему, објашњавање и разумевање - то је оно што је, према мом мишљењу, потребно", каже Омасомбо.

У Белгији има преко 70 јавних места - улица, тргова, железничких станица - која носе име Леополда Другог.

Неке од статуа су већ уклоњене и смештене у музеје. Друге ће можда добити пратећа објашњења која ће их сместити у контекст колонијалног периода.

Деколонизација јавних простора као део борбе против расизма је дебата која није нова у Белгији  - али је сада добила нови замах.