Преминуо Нелсон Мандела

Некадашњи председник Јужноафричке Републике, легендарни борац против апартхејда и добитник Нобелове награде за мир, Нелсон Мандела, преминуо у 96. години. Цео свет жали за иконом борбе против расне дискриминације, а заставе су спуштене на пола копља не само у Јужној Африци, већ и на многим државним институцијама широм света. Мандела ће бити сахрањен уз највише државне почасти.

Нелсон Мандела, икона борбе против апартхејда у Јужној Африци и једна од најутицајнијих политичких личности 20. века, преминуо је у 96. години, саопштио је јужноафрички председник Џејкоб Зума.

Бивши јужноафрички председник Нелсон Мандела преминуо је у свом дому у предграђу Јоханесбурга, рекао је Зума.

"Он се сада одмара, он сад почива у миру. Наша нација је изгубила свог највећег сина", рекао је Зума у телевизијском обраћању.

Јужноафрички председник је саопштио да ће Мандела бити сахрањен уз највише државне почасти и наложио да заставе буду спуштене на пола копља.

Мандела је из болнице, где је провео скоро три месеца због плућне инфекције, отпуштен 1. септембра и од тада се налазио на кућном лечењу.

Нелсон Мандела је био можда једини државник којег је цео свет искрено ценио - велики човек и велики политичар у исто време.

Био је председник Јужноафричке Републике од 1994. до 1999. године, а пре тога лидер Афричког националног конгреса (АНЦ), симбол и централна личност борбе против апартхејда.

Рођен је као Ролихлахла Мандела у јулу 1918. године у племенској владарској породици Тембу, у селу Мвезе, у области која данас припада јужноафричкој покрајини Источни Кејп. У време апартхејда његов родни крај био је саставни део Транскеја.

Реч је о номинално сувереним ентитетима, раније бантустанима, које је бела управа за време апартхејда замислила као "соломонско" решење за проблем упадљиве бројне премоћи урођеничког становништва над белцима. Формално, Африканци су били грађани тзв. банту држава, а не саме Јужноафричке Републике.

Након смрти оца, бригу о њему преузео је поглавар Тембуа, његов ујак, који га је заправо одредио за наследника.

Борба против апартхејда

Још током студија појављује се као предводник демонстрација, па је отуда био присиљен да колеџ у Јаханесбургу похађа као ванредни студент права.

Године 1947. изабран је за генералног секретара Лиге младих, а пет година потом, када је позивао на масовни протест поводом прославе 300. годишњице доласка првих европских досељеника у Кејп, осуђен је на девет месеци присилног рада у затвору.

Покушај да му се одузме адвокатска дозвола спречио је Врховни суд. Педесетих година често мења места боравка, напушта земљу, хапшен је. Затворен је 1960. године после забране Афричког националног конгреса, али је судски процес у којем је био оптужен због велеиздаје завршен идуће године, када Јужна Африка постаје република. Сви оптужени пуштени су уз кауцију.

До 1961. тадашња Јужноафричка Унија била је саставни део Комонвелта и признавала је британску круну. Три године касније Мандела је осуђен на доживотну робију, а казну је служио у три различита затвора.

Године 1980. у иностранству је почела међународна кампања за Манделино ослобађање која је кулминирала 1988. године на концерту на лондонском Вемблију, када је 72.000 људи певало песму "Нелсон Мандела слободан". Концерт су пратили милиони гледалаца.

Слобода и промена Јужне Африке

После нешто више од 27 година проведених у затвору, ослобођен је 1. фебруара 1990. године.

Нобелову награду за мир добио је 1993, а годину дана касније постао је први црни председник Јужне Африке. Највећи проблем за време петогодишњег мандата био је огроман број сиромашних, али и како поправити међународни имиџ земље. У том смислу Мандела је успео да убеди мултинационалне корпорације да остану и инвестирају у Јужној Африци.

Манделине књиге попут "Конверзације са самим собом", доживеле су бројна издања широм света, на двадесетак језика.

После пет година колико је био на челу земље, 1999. године повукао се из политичког живота и вратио се у родни Источни Кејп, где је углавном боравио далеко од очију јавности. После званичног одласка у пензију, његови јавни наступи углавном су били у вези са радом добротворне Фондације "Мандела", коју је основао.

На свој 89. рођендан формирао је групу од водећих светских личности како би понудиле своје знање и савете и у вези са најтежим светским проблемима. Одиграо је и кључну улогу у доношењу одлуке да Јужна Африка буде домаћин Светског првенства у фудбалу 2010, када се појавио на свечаном затварању.

У новембру 2012. у оптицају се појавила јужноафричка новчаница са његовим ликом.

Месец дана касније примљен је у болницу због проблема с плућима и опште слабости, а током божићних празника оперисан је због камена у жучи, након чега је још три пута боравио у  болници укључујући и овај пут, када је пре три недеље смештен у болницу због плућне инфекције.

Велики човек може бити велики политичар

Мандела је био први јужноафрички председник који је изабран на потпуно демократским изборима. Стекао је почасне титуле на више од 50 међународних универзитета.

Владавина права, слобода говора, слободни и поштени избори - то је оно што је Мандела оставио у драгоцено наслеђе својој земљи и свом народу.

Тријумфални одраз Манделиног дела види се у политичком систему који је, 19 година након што је дошао на власт, остао стабилан колико и аутентично демократски.

Манделино место у историји постојаније је од било које политичке конструкције, а дубље наслеђе "афричког Линколна" лежи у примеру који је оставио будућим генерацијама. Мандела је, баш као и некадашњи амерички председник Абрахам Линколн, извео редак историјски подвиг уједињења оштро подељене земље, позивајући на заједничку човечност, а не као што обични политичари то чине, истичући различитости и подстичући антагонизам.

Своје највредније лекције научио је иза решетака, затвор га је обликовао и тамо је научио да потисне гнев и осветничке пориве, тамо је научио да бели и црни имају далеко више заједничког него различитог, научио је шта значи опраштати и бити великодушан, а пре свега да је поштовање као оружје политичког убеђивања моћно колико и било које ватрено оружје.

Мандела је остављао исти утисак на практично свакога кога би упознао, па и на своје непријатеље, које је истог часа разоружавао својим широким и топлом осмехом, љубазношћу, познавањем историје беле Јужне Африке и осетљивошћу на њене страхове.

Икона коју је ценио цео свет показала је да је могуће бити велики човек и велики политичар у исто време, да поштовање пријатеља, али и непријатеља може да вас одведе далеко и да ништа не ремети комбинацију великодушности и моћи.

Број коментара 20

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 02. април 2025.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом