Мршава и јака двојка су исто, може ли оцена да буде мерило знања

Уз три јединице, довољна је једна тројка, можда и на самом почетку школске године да би ученику била закључена оцена двојка на полугодишту. Многи ђаци калкулишу и не уче како би стекли знање, већ само за оцену.

Према важећем правилнику, оцена се закључује на основу аритметичке средине свих појединачних оцена – за закључену двојку потребно да просечна оцена буде најмање 1,50. Друштво директора школе Србије предлаже да се гранични праг помери на 1,75 и због тога су, кажу, поднели иницијативу Министарству просвете.

"Директори су, на наговештај својих професора, дошли до закључка да постојећи правилник злоупотребљавају ученици. На пример, добију тројку и три јединице. Тада се направи просек, што значи да ученик има закључну двојку. Из приложеног се ипак види да то можда није знање за прелазну оцену", каже Милибор Саковић, члан Друштва директора школа Србије.

Зашто је знање запостављено 

Председник Форума београдских гимназија истиче да је у систему који је оријентисан према оцени, знање запостављено и да о оцењивању треба разговарати.

"Могли смо да применимо системе који постоје на западу. Један од предлога је екстерно тестирање. Ученици похађају школу, уче предмете и периодично се ради екстерно тестирање на нивоу читаве земље. Тестови се састављају у оквиру Завода, стандардизовани су и за све ученике исти", прича Александар Марков из Форума београдских гимназија.

Није ни чудо што ученици калкулишу, кад је систем такав да им од оцена, односно просека зависи број поена за упис у средњу школу и на факултет. Питање је да ли оцена треба и може да буде мерило знања.

"Екстерни тестови решење"

Директор Завода за вредновање образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић, гостујући у Београдској хроници, рекао је да није сигуран какву ће промену донети измена правилника о оцењивању, јер наставници узимају у обзир и субјективни суд приликом закључивање оцена.

"Права ствар, и што се примењује у квалитетним образовним системима, јесу екстерни тестови. Наш образовни систем је кренуо у том смеру. Таквим тестирањима се диже ниво оцењивања и знања наших ђака", указује Ранђеловић.

Према његовим речима, ученици уче за оцену јер су тако "наштеловани", јер им сваки корак у образовању зависи од оцена у претходном периоду.

"Имамо доста простора за промене, али не на формалном нивоу у измени правилника, већ у раду учитеља и наставника са децом. Увек ћемо субјективне елементе задржати. Решење је да чешће да обављамо екстерно оцењивање. Једини прави екстерни тест који имамо је мала матура", објашњава Ранђеловић.

"Недостатак кадрова велики проблем"

Говорећи о великој матури, директор Завода за вредновање образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић каже да наш образовни систем на томе ради од 2009. године. "Сва деца у Србији ће, без обзира у којој су школи, имати једнаке услове за полагање. Резултат детета у Београду, Нишу или Новом Саду биће једнако вреднован", каже Ранђеловић.

Наглашава да се тако "судбоносни кораци" у образовном систем доносе на основу мишљења стручњака, те да је потребно да се и ђаци томе прилагођавају.

Према његовим речима, и недостатак кадрова је велики проблем за образовни систем у земљи. "Тај пожар треба да се гаси. Најургентније је код математичара, информатичара, физичара. Треба да бринемо и о статусу тих људи у систему и зашто наша деца не желе да се школују за наставничка занимања", закључује гост Београдске хронике.