Свет достиже популацију од осам милијарди – шта Србију очекује у блиској будућности

Према подацима УН светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се 2080-их.

На планети је 1800. године живело милијарду људи. Двомилијардити Земљанин родио се 1930. Само 30 година касније, на Земљи је било три милијарде људи, а 1976. четири милијарде. Од тада се популација људи удвостручила.

Борка Јеремић, шефица канцеларије Популационог фонда Уједињених нација у Србији, каже за РТС да је 15. новембар узет као средина месеца у коме ће се према процени Одељења УН за социјална и економска питања у Њујорку планета достићи осам милијарди становника.

Додаје да Популациони фонд УН то види као велики успех, будући да је порастао бољи животни стандард, продужен животни век, квалитетнији су здравствена заштита и услуге.

"Број становника ће наставити да расте, али не тако великом стопом. Од 2080, када се процењује да ће светско становништво бројати 10,4 милијарде људи, очекује се стагнација раста у наредних 20 година", наводи Јеремићева.

Како каже, осам земаља биће носиоци раста светског становништа – Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.

Према њеним речима, свака земља у неком тренутку ће се суочити са падом фертилитета, што ће се одразити на број светског становништва.

Указује на чињеницу да су демографске разлике веома распрострањене. "Просечна старост у Европи је 41 година, док је подсахарској Африци само 17."

Шездест одсто светске популације без просте репродукције

Јеремићева наглашава да 60 одсто људи на свету живи у земаљама у којима је плодност нижа од потребне за просту репродукцију, а то је просек од 2,1 детeта по жени.

Констатује чињеницу да се Србија налази у истој стиуацији као и регион, број становника деценијама опада, фертилет је нижи од потребног за просту репродукцију, а ту су унутрашње и спољне миграције као и поступно старење популације.

"Може се очекивати даљи пад популације и још већа просечна старост становништва. Београд ће најмање бити захваћен тим променама због констатног прилива новог становништва, као и већи градови попут Ниша, Новог Сада и Суботице", каже Јеремићева.

Додаје да ће у Рашкој области број становника остати стабилан због доброг природног прираштаја,док се за југоисточну Србију очекује пад становништва до 40 одсто у наредних неколико деценија.

Село у Србији у које се враћају млади

Јермићева каже да УН помно прате националне пописе становништва, јер се на основу тих података издају глобалне статистике.

"Попис је комплексно истраживање које дефинише популациону политику и на локалном и на националном нивоу. Не даје податке само о броју, већ и о структури становништва, његовој географској распрострањености, као и какве капацитете држава има у неком делу земље на основу чега се планирају програми социјалне подршке и здравствене услуге", наводи Јеремићева.

Шефица канцеларије Популационог фонда Уједињених нација у Србији каже да у складу са старењем становништва светска организација ради на програмима дигиталне писмености старијих, где се, истиче, уочава позитиван тренд.

Истакла је пример села Врмџа у југоисточној Србији где се после ковида досељавају млади, дигитални номади што би, како сматра, требало применити и у другим крајевима Србије.

Како наводи, Популациони фонд УН је развио концепт демографске отпорности. "Прошле године је почела декада демографске отпорности који има за циљ да помогне владама да изађу на крај са специфичностима демографских промена у одређеним срединама у чему је држава Србија активан учесник".

"Уједињене нације помажу Србији да створи земљу за све генерације", закључује Јеремићева.