Шта је Сврљижане навело да масовно туже општину

Сврљижани су о заузећима својих парцела чули од адвоката. Да би подигли тужбe у њихово име потребно је пуномоћје. Многи су потписали, али било је сумњичавих.

"Ама потпиши, па потпиши, ми пети пут долазимо код тебе, потпиши. Зашто вас брине за моје паре кад ја по тај пут идем и нећу да потпишем", каже Драгиша Миленковић из Сврљига.

"Знам да су дошли неки непознати, ја сам мислио да су из ову општину нашу и питају ме јесу ли ти узели пут хоћеш да потпишеш, ја потписах", додаје Драгољуб Лазаревић из Сврљига.

Законски основ за тужбе постоји, јер нема доказа да су се власници одрекли дела парцеле. Заузећа су најчешће минимална, често на атарским путевима, па су грађани на име накнаде до сада добили најмање 500, а највише 8.000 динара.

"С обзиром на то да је цена земљишта у Сврљигу као девастираном подручју јако ниска и они ће добити надокнаду од пар хиљада динара, док ће судски трошкови износити више од 100.000 динара од чега највећи део иде адвокатима", поручује Љубиша Стојковић, општински правобранилац.

"Боље уколико знају да имају заузеће или сазнају да имају заузеће дођу директно у општину, тај новац би им ми свакако дали мимо адвоката и мимо суђења", наглашава Мирослав Марковић, председник Општине Сврљиг.

Масовне тужбе, осим што оптерећују рад судова, угрожавају и буџете, па тако и грађани чија права нису повређена плаћају трошкове поступка.

"Неопходно је увести механизам колективне заштите права који ће уместо хиљаде појединачних парница покренути једну и током које ће сви који желе одређењу врсту задовољења моћи да се прикључе", истиче Драган Ђорђевић, Правосудна база Југ.

Нема информација да ли се неко жалио на адвокате који обилазе грађане, иако у њиховом етичком кодексу дословце пише да адвокат не сме да нуди своје професионалне услуге.