Чомић: Потребан дијалог са СПЦ о правима истополних заједница

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић поручила је да нам је у друштву потребан дијалог са СПЦ и осталим црквама и верским заједницама како би се чули њихови аргументи о томе зашто желе да спрече права и слободе оних који живе у таквим заједницама.

Kоментаришући саопштење Синода Српске православне цркве о Предлогу закона о истополним заједницама, за који је такав закон неприхватљив, Чомић је казала да, као што је потребан дијалог о томе да се женама не могу укидати слободе и права и забрањивати прекид трудноће зато што тако сматра СПЦ, тако је исто потребан дијалог са СПЦ о томе да се не могу оспоравати права и слободе онима који желе да живе у истополној заједници.

"Не сумњам да СПЦ, као што има аргументе да прописује како жене треба да живе, има и за то како треба да живе они који желе да заснују истополну заједницу. Надам се врло брзо позитивном одговору не само представника СПЦ, већ и свих других цркава и верских заједница, да чујемо њихове аргументе", рекла је Чомићева на конференцији 'Дијалог промена: Подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти'.

Синод СПЦ је оценио да је недопустиво истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, а министарка Чомић је поновила да Закон о истополним заједницама "није брак и да нема усвајања деце", већ да је то људско-правашки закон који уређује међусобна права и обавезе људи који желе да живе у таквој заједници.

Изразила је наду да ће се у дијалогу, на које је јавно позвала потписнике апела 212, све цркве и верске заједница и остале противнике Предлога закона, као и оне који га подржавају, разговарати о чињеницама.

"Ничија измошљитина неће променити стање ствари о томе да су људи који сада живе као цимери несрећни, јер немају слободе и права која су им гарантована Уставом. Мислим да нико нема аргумент зашто би људи у Србији требало да буду несрећни", рекла је министарка Чомић.

Додала је да ће јој, ако СПЦ и други противници Предлога закона желе да назив заједница живота истополних људи буде ванбрачна заједница, 'бити драго да уважи њихове аргументе'.