Горње Недељице имају најбогатију улицу – тридесеторо деце на 900 метара

Улица Ђорђа Ћурчије у селу Горње Недељице код Лознице позната је и као улица у којој живи младост. На потезу од 900 метара налазе се домаћинства три фамилије, Росић, Кокановић и Шакић, које заједно имају чак тридесеторо деце млађе од осамнаест година.

У четири куће фамилије Росић, једанаесторо деце, девет дечака и две девојчице. Биће их, кажу, и више, кад се и остали укућани ожене.

"Имам петоро деце, четири сина и једну ћерку, бавимо се пољопривредом, најстарије ми је дете 20 година, најмлађе четири године, имамо велико домаћинство", каже Небојша Росић из Горњих Недељица."

"Ја имам два брата, али у улици имам око 30 другара и другарица, увек смо заједно, дружимо се, радимо домаће задатке заједно, помажемо, идемо заједно у школу", објашњава Николина.

"Ми се често шалимо на тему деце, пошто имамо троје, и преко троје свака породица има, а имали смо једног комшију који је имао двоје деце, па се није уклапао у наше село, па смо га одселили у град", каже Славиша.

Десетак метара даље низ улицу, налазе се Кокановићи, где у пет породица живи шеснаесторо деце.

"Могу свим породицима у Србији и свету да поручим да је ово највеће богатство, и оно не може да се купи, и не може да се прода", истише Златко Кокановић.

"Нас десетеро иде у школу, идемо заједно, када дођемо из школе играмо се сви заједно", наводи Ктарина.

Сва домаћинства у улици баве се пољопривредом, обрађују на десетине хектара земље и имају фарме говеда. Познати су, кажу, и по слози, јер су заједно и када се ради и када се весели.

"Када су рођендани, правимо торте, правимо прославе, сва деца долазе једни код других, на рођендане и то, заиста буде лепо", истиче Ивана Шакић.

А најлепша слика је, кажу, управо она, где су сви заједно. Јер, своје богатство не мере новцем, кућом, ни њивама, већ дечијим осмесима.