Када не треба да отварате прозоре

У деловима Суботице, Новог Сада, Београда, Косјерића, Бора – ваздух је данима био "јако загађен", што је ознака за највећи, пети степен загађења које мери Aгенција за заштиту животне средине.

У тим данима, препорука за осетљиве групе је да избегавају напорне активности у спољашњој средини које су праћене убрзаним и дубоком дисањем и да преусмере обављање активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха.

РТС је проверавао како бисмо могли да се заштитимо унутар наших станова, а стручне одговоре дали су др Драган Пајић и прим. др Весна Пантић Палибрк из Центра за хигијену Градског завода за јавно здравље Београд.

1. Иако је један од начина да се ваздух "филтрира" коришћењем клима-уређаја, они које већина грађана има нису од помоћи, јер имају функцију хлађења или загревања ваздуха унутрашњег простора, без размене ваздуха са спољном средином.

Други системи клима-уређаја који су ређе заступљени у употреби, хладе или загревају ваздух који усисавају из спољне средине, али сем у неким луксузнијим варијантама, немају довољно ефикасне филтере који би могли значајније да побољшају квалитет спољњег ваздуха.

2. У Заводу истичу да квалитет ваздуха унутрашњег простора зависи више од загађујућих материја у грађевинским материјалима, подовима, начина грејања и кућне хемије, а мањим делом од квалитета ваздуха спољње средине.

Јонизатори ваздуха стварају негативне јоне, који могу благотворно деловати на људски организам у смислу стварања бољих микроклиматских услова за боравак.

Међутим, у зависности од начина рада, могу само делимично да изврше разградњу појединих штетних компоненти ваздуха унутрашњег простора (дувански дим, непријатни мириси и сл.), али без значајног утицаја на концентрације загађујућих материја или честичног загађења.

3. Не треба отварати прозор када је квалитет ваздуха оцењен са "загађен" или "јако загађен".

Концентрација загађујућих материја је највећа у периоду грејне сезоне, у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима.

Тада је пожељно проветрити просторије неколико пута у току дана, и за то бирати периоде када је очекивано концентрација загађујућих материја најнижа, а то је оквирно између 11 и 15 часова. 

4. Малу али недовољну помоћ могу да нам пруже комарници, у зависности од врсте материјала и промера шупљина. Они могу делимично да умање размену ваздуха између спољње и унутрашње средине, и да на себи задрже мању количину честица из ваздуха, али без значајне могућности да спрече продор загађујућих материја у просторије. 

На питање постоји ли неки други начин да спречи продор "јако загађеног" ваздуха у станове, др Драган Пајић и прим. др Весна Пантић Палибрк одговарају да не постоји.

5. Поједина истраживања указују на заштитне ефекте одређене хране.

Препорука је да се у загађеним подручјима узима храна богата Бе-витаминима, витамином Це и Е, затим омега-3 масним киселинама, што се везује са антиоксидативним и антиинфламаторним својствима ових састојака.

6. И за крај, не заборавите да водите рачуна о личној хигијени, попут редовног прања руку, и да по доласку из спољне средине пресвучете гардеробу.