Дечје болести заказивања прегледа

Уместо да олакша пут до прегледа, електронско заказивање, чини се, пацијентима неретко задаје главобоље. Шарлота Бошковић данима је покушавала да закаже преглед код кардиолога у Дому здравља.

"Каже – не може, морате да сиђете на трећи спрат на интерено па да видите када се пуштају термини за децембар, то је било у новембру, сиђем, кажу још нисмо пустили, имамо стриктно наређење да термине пуштамо у одређене дане, питам када ће то бити, кажу проверите телефоном", каже Шарлота Бошковић.

Муке и за лекаре опште праксе. Термина је, кажу, мало, пацијената много. Најтеже им заказују преглед код ендокринолога, гастроентеролога и васкуларног хирурга. То потраје и дуже од месец дана.

"Један исти пацијент нам долази, нећете веровати, некада и по десет пута да би нашао термин. Ти термини врло брзо се заузму, тако да буквално некада и за једно пре подне термини оду и онда дајемо пацијентима упут без термина, пацијент шета од једног до другог да би заказао, они га врате, иако знају да нема термина, они кажу то је ваш изабрани лекар дужан да вам закаже", каже прим. др Бисерка Обрадовић, специјалиста опште медицине у ДЗ Стари град.

Код неких специјалиста преглед се може заказати само за одређене дијагнозе, па тако доктори опште медицине кажу да, на пример, код гастроентеролога у неким установама могу да закажу пацијенту са дијагнозом егзотична болест, али не и оном код кога сумњају на рак желуца, дебелог црева...

"Чак овог месеца ја нисам ниједном пацијенту заказала код гастроентеролога у КЦ на Звездари, они се углавном везују за неке дијагнозе које немамо, код васкуларних хирурга за вене нема шансе да закажемо, то редовно месецима, јер термини су њихови везани за дијагнозе које се не односе за венске болести", каже Бисерка Обрадовић.

Када пацијент може на преглед код приватника? 

Установа у коју нас лекар упути на консултативни или специјалистичко-дијагностички преглед, дужна је да нам га закаже најкасније у року од 30 дана, ако није реч о прегледу за који постоји листа чекања. Ако то не учине, пацијент има право да од те установе тражи да му попуне потврду, коју иначе и сами можемо одштампати са сајта РФЗО-а.

С том потврдом пацијент може на преглед у приватну праксу, а потом и да трошкове наплати од Републичког фонда за здравствено осигурање. Фонд за тај износ умањује средства установама које нису могле да пруже преглед и зато оне често одбијају да пацијентима дају потрвду.

"До сада се у ретким случајевима догодило да је потврда попуњена, да су добили ту потврду, једино што смо успели тако повремено са пацијентима то је да пацијент након показивања да они знају на шта имају право, да су добили термин у року од 30 дана да обаве преглед", напомиње прим. спец. др Милица Николић Урошевић, председник Удружења за заштиту права изабраних доктора опште медицине.

Када не успе да закаже преглед нити да добије потврду за приватну праксу, пацијент може да затражи помоћ заштитника права осигураних лица. Где га пронаћи, питају се многи. У више београдских домова здравља које смо звали, одговор исти. Кажу да заштитник не седи у згради, да не знају где је, да имају број, али не знају да ли је у функцији... 

Да ли је заштитник права доступан пацијентима? 

Према Правилнику, заштитник права осигураних лица треба да буде доступан пацијентима – а то значи да га има сваки дом здравља са најмање 50 уговорених радника, и свака болница и друга здравствена установа са најмање 300 постеља. Зашто се то у неким случајевима не поштује?

"Када је у питању секундар и терцијар, дакле налазе се у самим здравственим установама, када је у питању примарна здравствена заштита, у неким домовима здравља се налазе, док други домови здравља који немају заштитнике права осигураника, они се налазе у просторијама филијала Републиког фонда за здравствено осигурање. Зашто нема сваки дом здравља који има најмање 50 запослених? Ми ћемо радити на томе, због броја људи", каже проф. др Сања Радојевић Шкодрић, в. д. директора РФЗО.

У Фонду одговарају да је ове године од око 580 захтева за рефундацију трошкова прегледа обављених у приватној пракси, јер државна није могла да их пружи, 500 било основано, да је грађанима новац исплаћен најкасније за месец дана од дана подношења захтева, а да је установама које преглед нису пружиле укупно умањено око два милиона динара.

Поред заштитника права осигураних лица, пацијенти који сматрају да им је ускраћено право из области здравствене заштите, по Закону приговор могу поднети и саветнику пацијената, чији рад организују јединице локалне самоуправе. Упркос томе, у Сектору за заштиту права пацијената београдског Секретаријата за здравство одговарају да нису надлежни за тему којом смо се бавили.