Диковић: Потребан нам је ракетни систем ПВО домета 400 километара

Први човек војске каже да је у 2018. години Војска Србије добила снажан импулс и снагу повећањем зарада, као и да ће се даље радити на подизању морала оружаних снага.

У интервјуу за емисију "Дозволите...", генерал Диковић је рекао да ће, осим сталних задатака, војска ове године радити на модернизацији наоружања, а посебна пажња посветиће се изградњи капацитета за обуку и изградњи стајанки, хангара и простора за смештај борбене технике.

Говорећи о унапређењима оперативних способности војске, начелник Генералштаба је истакао више примера унапређења у овој години.

"Наставићемо са реализацијом пројекта '1.500' и '1.500 плус'. Почећемо модернизацију тенка М-84 и борбеног возила пешадије, како бисмо побољшали домет, заштиту и пробојност", објаснио је Диковић и додао да ће се унапредити способности Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

"Заокружићемо способности наше ловачке авијације за заштиту ваздушног простора. У плану је да се војска у 2018. години опреми хеликоптерима Х-145М из 'Ербасовог' програма са системом наоружања које смо ми тражили, а одобрена је и набавка шест транспортних хеликоптера Ми-17", истакао је Диковић.

Напоменуо је да следи и модернизација система ваздушног осматрања и јављања, где су значајна два радара која су набављена из Словеније пре две године, као и наставак модернизације ракетног система КУБ.

На питање где "шкрипи", одговорио је да "у војсци не сме да шкрипи" и да се проблеми којих несумњиво има решавају вештим командовањем и радом припадника оружаних снага.

Генерал Диковић сматра да војска не треба да се бави сама собом, јер институције које се баве саме собом нису од користи широј друштвеној заједници.

"Ако војска не почива на чврстој дисциплини, и ако нема одговорности сваког припадника војске, онда она има проблем. Наша војска нема тај проблем", истакао је Диковић.

Грешке у реформи војске

Коментаришући грешке у реформи система одбране до 2012. године, генерал Диковић је рекао да те догађаје не треба посматрати ван контекста дешавања, као и да не мисли да је способнији од својих претходника.

"Имали смо ми врсне генерале на челу војске, генерала Ојданића, генерала Павковића, генерала Кргу, генерала Милетића и да не набрајам даље. Све су то врсни генерали који су, сигуран сам, радили најбоље могуће у датим условима", истакао је Диковић.

Генерал је указао и да су у том периоду кључне одлуке донете ван војске и поштовања струке "уз присуство ментора" који су имали одлучујућу улогу у опремању, организацији и саставу војске, као и да је запостављено разијање националних способности Војске Србије.

"Новац од продаје наоружања које је постало вишак после расформирања јединица, и то у великим количинама, највећим делом није потрошен за модернизацију и за војску, као што је то тада саопштавано, већ је све отишло на другу страну", објаснио је начелник Генералштаба.

Додао је и да војска данас покушава да исправи те грешке и да у томе има велику подршку врха државе.

Диковић је подсетио да је у том периоду било и позитивних ствари, и издвојио развој базе "Југ" код Бујановца и уступање касарне "Војвода Степа Степановић" за станове за припаднике војске.

Како су настали пројекти модернизације "1.500" и "1.500 плус"

Говорећи о пројектима модернизације "1.500" и "1.500 плус", Диковић је рекао да је пројекат настао приликом посете тадашњег премијера, а садашњег председника Републике Александра Вучића Специјалној бригади у Панчеву.

"Председник је разговарао са војницима о њиховом наоружању, опреми и није био задовољан оним што је чуо и видео. Рекао нам је да хоће на припадник наше Специјалне бригаде буде опремљен као и припадници специјалних јединица најмодернијих војски и да ћемо за то добити средства", објаснио је Диковић.

Рекао је да је суштина та два пројекта да сваки војник, без обзира на то ком роду војске припада, има наоружање и опрему као и припадници најсавременијих војски, с тим да ће се јединице опремати према приоритетима.

"Приоритет је на оним снагама које реагују брзо у свим случајевима угрожавања безбедности Републике Србије и даље тако по реду како би се снаге ангажовале у конкретним условима", истакао је начелник Генералштаба.

За набавке се углавним користе капацитети домаће одбрамбене индустрије који су или на сличном нивоу, или су негде чак и бољи од производа на светском тржишту.

Диковић је рекао и да су у завршној фази стратешки документи "Стратегија националне безбедности", "Стратегија одбране", као и "План дугорочног развоја Војске Србије за наредних десет година", где ће се тачно дефинисати које способности војска треба да има у наредном периоду.

"Наш циљ је да војска из године у годину буде све јача, боље опремљена и боље оспособљена. У целини да буде оспособљена да одговори на све претње по безбедност грађана Републике Србије", нагласио је Диковић.

О набавци система ПВО великог домета

Коментаришући медијске написе о набавци ракетних система С-300 и БУК, Диковић је рекао да се планира набавка система великог и средњег домета, и да се разматра који су системи најбољи за конфигурацију територије Србије, као и за ефикасност.

"Наравно да се разматрају и системи С-300 и БУК, али разматрамо и друге системе", објаснио је Диковић и додао да још није време да се говори о конкретном решењу.

"Јасно смо исказали да нам је потребна противваздухопловна одбрана која може да води борбу на даљинама од преко 400 километара. Који ће то систем бити, видећемо. Донеће се одлуке као што су се и до сада доносиле", нагласио је Диковић.

Генерал је захвалио Русији на донацијама у наоружању и објаснио да ће 30 тенкова Т-72С бити распоређено у оклопно-механизоване јединице, а 30 оклопних возила БРДМ у извиђачке јединице Војске Србије.

Начелник Генералштаба је нагласио и да актуелна ситуација у међународним односима утиче на проширење спектра потребних способности Војске Србије, да се ствари у свету брзо дешавају, као и да је све присутнија и опаснија претња по безбедност из сајбер простора.

Потребно је, како је рекао, да војска усаврши командно-информационе системе како би имала реалну слику о дешавањима на потенцијалном бојишту, односно простору где се могу изводити борбена дејства.

Диковић је указао и на то да се начин дејства терориста мења последњих година и да војска ради и превентивно на заштити грађана, као и на одређивању снага које би могле да реагују у случају терористичких претњи и напада.

Начелник Генералштаба је закључио да ће у наредним годинама бити све више безбедносних изазова и да треба да ради на подизању капацитета друштва и војске за одбрану.