Дрецун: Прикупићемо доказе за злочине ОВК на КиМ

Председник Радне групе за прикупљање чињеница и доказа о злочинима који су починили припадници терористичке ОВК над српским народом и осталим националним заједницама на КиМ током 1998, 1999, 2000. године Милован Дрецун рекао је новинарима да је докумeнтација прикупљана из домаћих и страних извора, али да је још рано за њено публиковање.

 "Не желимо да материјал дође до новинара пре него до тужилаца. Када будемо покрили злочине на целој територији, систематизацију тих злочина, то ћемо све публиковати", рекао је Дрецун. 

Радна група бави се прикупљањем података о злочинима ОВК у две од седам области у којима је та терористичка организација имала своја упоришта.

Податке до којих дође достављаће надлежним органима на даље поступање, а у раду на располагању има и документа и изјаве сведока који имају ознаку поверљивости.

Генерални секретар у Министарству спољних послова Вељко Одаловић рекао је да су обрађене зоне Дукађин и Дреница, као и да је прикупљено више до 3.500 докумената из различитих извора од којих нека носе ознаку поверљивости.

"У ове две зоне обрађено је 650 догађаја и још се 152 лица из ових зона води као нестало. Ми смо та лица нашли у одређеним објектима, затворима, према изјавама самих оних који су злочине починили, да су они били ти који су их затварали и бринули о њима. Тих лица више нема, то је довољно за тужилаштво", каже председник Комисије за нестале Владе Србије Вељко Одаловић.

Према његовим речима, рад ће наставити у осталих пет зона одговорности ОВК, али да треба имати на уму да је процес прикупљања информација веома обиман и сложен.

Дрецун је навео да резултати досадашњег рада Радне групе још неће изаћи у јавност, због осетљивости материјала и могућности да неко компромитује прикупљене информације.

Како каже, успостављена је комуникација са Специјалним тужилаштвом, а будући да то тужилаштво жели да процесуира одговорне по командној одговорности Радна група је приложила одговарајућу документацију о структури ОВК.

"Очекујемо да нам кажу које ће догађаје да процесуирају да бисмо даље могли да им уступамо део по део документације која ће им бити од помоћи, али нећемо да направимо грешку која је направљена у Хашком трибуналу где четвртина материјала није доступна нашим органима и држави, те зато оригиналну документацију остављамо у својој бази и можемо је дати само на увид", истакао је Дрецун.

Када је у питању сарадња са међународним институцијама, он каже да је као председник Радне групе послао дописе којим тражи документе од канцеларије УН, УНМИК-а и НАТО команде, али да је степен сарадње недовољан.

"УНМИК нам је рекао да је документација предата Еулексу, а Еулекс није позитивно одговорио на мој захтев, као ни Кфор, јер сматрају да то није њихов мандат", рекао је Дрецун.

Додао нје да је евидентно да је од доласка међународних снага на КиМ било заташкивања, али да то неће спречити Радну групу да "склопи слику" о злочинима.

Одаловић се надовезао и рекао да је више до 50.000 такозваних мировњака дошло на простор КиМ после Кумановског споразума, као и више хиљада полицајаца.

"Било је страховито много међународних представника у време најтежих злочина над Србима и зато апелујем да се те архиве отворе", рекао је Одаловић.

На данашњем састанку учествовали су председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар за рад Зоран Ђорђевић, министарка правде Нела Кубуровић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, директор БИА Братислав Гашић и други.