Тачи амбасадоримa: Не могу да обуздам вољу посланика

"Врло јасно сам рекао да не могу да обуздам вољу посланика. Ако они мисле да је то праведно, то је њихова одлука, а не моја", рекао је Хашим Тачи у понедељак увече у интервјуу за Клан Косова.

Додао је да не може да утиче на то, позивајући се на поделу власти.

"Не тражите од мене да се мешам ни у правосудни систем, ни у рад парламента, нити извршне власти", рекао је Тачи према наводима објављеним на порталу Телеграфи.

Тачи је додао да је амбасадорима пренео да ће, међутим, "свака одлука бити уставна и легална".

Косовски председник каже да је "историјска неправда" оснивање Специјалног суда за ратне злочине које су починили лидери и припадници тзв. Ослободилачке војске Косова током последњих сукоба на КиМ, о чему је, иначе, одлуку донела косовска скупштина.

Тврди да је Приштина на то пристала под притиском међународне заједнице, која је много тога обећала, али ништа од тога није испунила.

"Стварно, оно што сам мислио 2015, мислим и данас. Специјални суд је историјска неправда према Косову и ОВК", рекао је Тачи у интервјуу.

Тачи данас, годину и по од оснивања тог суда, тврди да је одлука о оснивању наметнута од међународне заједнице и под притиском да ће, уколико се то не догоди, против Приштине бити предузете драстичне мере.

"Не постоји суд који би је могао повредити, нити увредити нашу борбу за слободу и независност земље. То је био међународни притисак уз обећање да ће међународна заједница подржати формирање војске Косова, да ћемо добити визну либерализацију, чланство у Унеску, Интерполу и аплицирати за чланство у Савету Европе", рекао је косовски председник, уз опаску да та обећања, међутим, нису испуњена.

Приштински медији јуче су објавили да ће прве оптужнице против бивших припадника тзв. ОВК бити подигнуте већ половином фебруара и то против Даута Харадинаја, брата актуелног косовског премијера, али и против Азема Суље, Тачијевог ујака.

У петак је у косовској скупштини пропао покушај сазивања ванредне седнице парламента на којој би се размотрило укидање Специјалног суда за ратне злочине ОВК.

Након тога, председавајући косовске скупштине Кадри Весели саопштио је да ће скупштина бити на зимској паузи до 14. јануара.

Председништво косовског парламента у петак из два покушаја није успело да обезбеди кворум за одлуку о сазивању ванредне седнице парламента на којој би се донео закон о укидању Специјалног суда.

Седница председништва косовске скупштине требало је да се одржи на захтев 43 посланика, који су покренули инцијативу да се сазове ванредна седница парламента ради укидања закона о Специјалном суду.

Они су то учинили након што је скупштини предата петиција, у организацији ратних ветерана такозване Ослободилачке војске Косова, са више од 15.000 потписа.

Ратни ветерани захтевају да се процес формирања суда, који је већ формиран, врати на почетак или да се изврше законске измене да се за ратне злочине не би судило само Албанцима.

Приштински медији ову петицију доводе у везу са скорим подизањем оптужница против лидера бивше ОВК, уз тврдње да се на њима, између осталих, налазе и косовски председник Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај.

Коха диторе је раније писала да иза петиције удружења ратних ветерана ОВК стоје највиши представници приштинских власти – Тачи и Харадинај.

За усвајање закона о укидању Специјалног суда потребна је подршка већине од укупно 120 посланика у косовском парламенту.

Испоставило се, међутим, да су се неки од 43 посланика који су потписали иницијативу за укидање закона о Специјалном суду, после упозорења америчких и британских дипломата, оградили од те иницијативе, тврдећи да нису знали шта потписују.

До сада су се против укидања Специјалног суда изјаснили представници опозиционих странака Демократског савеза Косова и покрета Самоопредељење, који у петак увече нису хтели да дају кворум на седници председништва парламента. Посланици Српске листе су, такође, против иницијативе за укидање суда.

Специјални суд за ратне злочине на Косову основан је након извештаја Савета Европе у којем је швајцарски сенатор Дик Марти говорио о "злочинима припадника ОВК почињеним над етничким мањинама и политичким ривалима" од 1998. до краја 2000. године.

Петиција за његово укидање покренута је у време када је Специјални суд за ратне злочине постао функционалан у Хагу и спреман да прими прве оптужнице.

Специјални суд има надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим кривичним делима према косовским законима, који се повезују са наводима Дика Мартија.