Драгош Калајић "Витез светлосног реда"

Калајић – чедо Медиале, пријатељ Леонида Шејке и Оље Ивањицки, близак са Илијом Савићем, езотериком у позадини ове групе, и са Слободаном Машићем, годинама нераздвојан од Радомира Рељића и Мира Главуртића, био је неприкосновени ауторитет, arbiter elegantiarum, кога је природа на свим плановима крајње несебично даровала. У Италији, познаник Езре Паунда и припадника великих римских аристократских породица у нестајању, последњи близак с бароном Јулијусом Еволом, када није било препоручљиво дружити се с њим, Драгош Калајић је био ратник светлости, приређивач најбољег српског издања о самурајима, борац и естета на путу свиле и сабље попут Јукија Мишиме. У његовом духу срели су се перо и мач а већ у Кршевини, својој првој књизи, коју је објавио у двадесет петој години, наговестио је свој пут у сфере високе политике. Много пута су домаћи и страни интелектуалци (међу њима и Херберт Маркузе) остајали без речи, запрепашћени његовим дрским али необоривим аргументима, што му је у честим дуелима и с више противника доносило симпатије публике. Емисијом Огледало двадесетог века, крајем седамдесетих година, умео је да испразни београдске улице.

Сликао је надахнуто и у последњим годинама живота и, мада тешко болестан, објавио четири књиге, оставио бројне текстове припремљене за штампу, наступао уживо... Желео је да изнедри „сликарство суровости”, али је деведесетих открио чари Медитерана и соларне лепоте. Шездесетих је истраживао однос форме и представе, предметног, фигуралног и апстрактног, укрштаје идеја и набрајања, метаморфозе поетика, (дис)континуирану нарацију, однос колажне, фрагментарне и целовите слике и дело као ликовни језик или концепт (кључна је слика Кружни исказ у кругу из 1964). Колико близак искуству поп-арта, крајем шездесетих по колориту можда и психоделичној уметности, касније гламурозним видовима и техници хиперреализма (сликао је и помоћу air-brush и туфовања сунђером), толико се Калајићев опус формирао на Шејкиним агломерацијама и складиштима, као и на медиалним идејама јединства супротности и магије екстрема. Пише се сада и о томе да је формирао посебан вид реализма, назван „хиперборејски реализам”. Он је први прави представник наше нове фигурације и теоријски претеча свих будућих идеја обнове слике. Неслагање са шездесетосмашким погледом на свет постепено је усмерило његово ликовно деловање ка напуштању свих видова историјских авангарди и окретању према естетици лепог, езотеријског и космолошког у традиционалном а не контраиницијацијском смислу. Крајем шездесетих напустио је авангардни тип сликарства, веома цењен у тим круговима и окренуо се ономе у шта је заиста веровао, по цену да не буде модеран и успешан...

Драгош Драго Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 – 22. јул 2005) студије уметности започео је на београдској Ликовној академији а завршио на римској Accademia di Belle Arti 1965. године с највећом оценом. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије, Удружења књижевника Србије и Савеза писаца Русије. Осим ликовног и књижевног стваралаштва, бавио се ликовном критиком и теоријом, философијом културе, политичком публицистиком и издаваштвом. Сматран је уз Александра Дугина и Алена де Беноа најважнијим традиционалним (десним) мислиоцем друге половине двадесетог века. Између 1968. и 2005. објавио је 18 књига у Србији, Хрватској, Републици Српској, Русији и Италији а две су изашле постхумно. У периоду од 1964. и 2004. приредио је 18 самосталних изложби у Риму, Београду, Бриселу, Загребу, Модени, Милану, Болоњи, Бреши и Сремским Карловцима, а две су одржане постхумно. Његово сликарство представљено је у низу антологија уметности двадесетог века од Neue Formen Уда Култермана, L’avaguardie dell’doppoguerra in Europa Енрика Крисполтија до Српског сликарства XX века Миодрага Б. Протића. Калајић је као критичар приредио 10 значајних ауторских изложби и већи број ТВ емисија о уметности, култури, традицији и политици. Добитник је многих награда за ликовно и књижевно стваралаштво. Живео је и стварао у Београду и Риму.

Домаћа јавност ће после 10 година имати прилике да види дела Драгоша Калајића у Галерији РТС у Таковској 10 од 30. јуна до 16. септембра.