Elektronski studio

U saradnji sa Institutom za elektronsku muziku i akustiku IEM osnovanog 1965. godine pri Umetničkom univerzitetu u Gracu, kustos i producent festivala Musikprotokoll Frenk Cimer je osmislio projekat Tingles and Clicks posvećen istraživanju i aktuelizaciji izgubljene telesnosti elektroakustičkih dela pozivajući umetnike da stvore „kvazi-taktilna iskustva”. S obzirom da je ova pandemijska godina, koja je na izmaku, u potpunosti promenila sve planove, ali i načine na koji percipiramo muziku kao društvenu aktivnost, sam događaj je izmešten iz fizičkog prostora živog izvođenja i publici predstavljen putem interneta. Korišćenje slušalica kao preporučenog načina percepcije ovih delikatnih i apstraktnih radova koji se oslanjaju na prostorne karakteristike zvuka, stvara sveobuhvatno sonično iskustvo, kroz intimnost ’solističkog’ slušanja. Naime, možemo primetiti zvukove koji se kreću se samo sa prednje strane, levo ili desno, već gore, dole, iza, dakle kroz čitav prostor. U ovakvom načinu slušanja, ekspresivni kvalitet svakog zvuka čini i sama putanja njegovog kretanja. Takođe, softver koji je razvijen u svrhu ovog projekta, pratio je poziciju glave slušaoca putem kamere, pa je na taj način slušalac mogao da se kreće kroz kompoziciju i njene različite delove (pomeranjem glave), te su samim tim kompozicije narušavale konvenciju linearnosti zarad interaktivnog iskustva.

Svetlana Maraš je u ovom kontekstu predstavila delo L’ampleur du souffle obraćajući se fenomenu ’daha’ kao pokretaču života, imaginacije, seksualnosti, kao i samog ljudskog glasa. Branislav Jovančević je, pak, načinio kompoziciju Listening Heterotopias u kojem tri različite oblasti saundskejpa zastupaju tri alternativne realnosti, dočaravajući na taj način da susticanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u prostoru imaginacije i fantazije mogu postati, u našem intimnom biću, vrhunska istina.

Za ovogodišnje onlajn izdanje UHfest-a iz Budimpešte naši umetnici su načinili snimke svojih setova koji su premijerno predstavljeni na web radiju Lahmacun. Svetlana Maraš je svoj snimak realizovala u Elektronskom studiju Radio Beograda kombinujući zvuke instrumenta EMS Synthi 100 sa sopstvenom kompjuterskom postavkom sa kojom inače nastupa uživo. Iako potpuno različite prirode, kompjuterski i zvuci EMS sintisajzera, prepliću se neprestano kroz ovaj snimak i tek ponegde je moguće razlikovati ih, odnosno prepoznati karakteristično zvučanje ovog analognog sintisajzera. Branislav Jovančević, pak, u svom živom setu koristi u realnom vremenu snimljene perkusivne elemente proizveden na zvonima manjeg formata, činelama i drvenim udaraljkama, uz zvuke modularnog sintisajzera eurorack formata i korišćenja Ableton softvera.

U poslednjem segmentu emisije predstavićemo i dela Svetlane Maraš i Branislava Jovančevića načinjena za festival SONICA iz Ljubljane koji organizuje MOTA – Muzej Tranzitornih Umetnosti.

Kompozicija VRT Svetlane Maraš je originalno namenjena slušanju u dvorištu Pokrajinskog muzeja u Kopru u septembru ove godine. U inicijalnoj verziji, ovaj rad pretpostavlja da slušaoci mogu da ulaze u njegov zvučni prostor i izlaze po želji, izbegavajući na taj način ponavljanje i prepoznavanje modela, a opet zadržavajući ideju konzistentne prostorno-zvučne celine. U ovoj kompoziciji izuzetna važnost je pridodana putanjama zvukova koji se kreću oko slušalaca u prostoru, stvarajući na taj način muziku ambijentalnog kvaliteta i svojevrsne meditativnosti.

Kao inspiracija za rad Bescenje Branislava Jovančevića poslužila je tradicionalne muzika Epira, a instrumenti koji su korišćeni tokom nastanka kompozicije su bili grčka lira, klarinet, kontrabas, konjski parporci, čiji su zvuci kombinovani sa modularnim sintisajzerom eurorack formata. Na konceptualnom nivou, kompozicija za temu ima opštu rasprodaju svih oblika društvenog nasleđa, što tradicionalnog što modernističkog, u ’bescenje’, a sve u korist neo-liberalnih elita, uz zanemiravanje koristi za društvo kao celinu.

Urednica Ksenija Stevanović