Ko je žena na žigu lične karte i na kupoli zgrade Vlade Srbije

I Beograd ima svoj Kip slobode. Statua koja nosi naziv „Srbija“ nalazi se na vrhu kupole zgrade Vlade Srbije. Na izvestan način, ova statua nalazi se i u našim novčanicima – na žigu na ličnoj karti.

Iako je u Nemanjinoj ulici skoro uvek gužva, mnogi prolaznici, zbog visine na kojoj se nalazi, ne primećuju bronzanu statuu na vrhu zgrade Vlade Republike Srbije.

To je jedno od najstarijih dela vajara Đorđa Jovanovića, visoko tri metra i teško skoro tonu, izliveno 1927. godine u Pragu. Nekada je ova zgrada, izgrađena po projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, pripadala Ministarstvu finansija Kraljevine Jugoslavije. Zato je doskora postojala dilema da li je pravi naziv statue „Jugoslavija” ili „Srbija”.

Budući da je statua postavljena u vreme Kraljevine Jugoslavije, onda se verovatno govorilo da simbolizuje Jugoslaviju, kaže istoričar Nebojša Damnjanović. „To je vreme Kraljevine Jugoslavije i službena doktrina je bila da u državi živi jedan, jugoslovenski narod.“

Naziv se verovatno menjao, ali je izvesno da statua simbolizuje Srbiju, pa je to sada njeno pravo ime. Godine 1938. dozidan je sprat na Ministarstvu finansija sa kupolom i na vrh je postavljena statua sa likom lepe žene, koja u desnoj ruci drži baklju.

Nema tačnih podataka o tome ko je ona, ali se pretpostavlja da je model vajaru Đorđu Jovanoviću bila Zagorka Cvjetičanin. Nije to jedina skulptura vezana za arhitekturu. U Beogradu ih ima mnogo, često prolazimo pored njih, ne znajući čija su to dela i šta predstavljaju.

„Ljudi, verujem, često ne obrate pažnju. Stotine i stotine skulptura postoje, ne istih i tako markantnih. Ovo je ipak zgrada Vlade Srbije“, dodaje istoričar.

Da ova statua simbolizuje Srbiju, potvrđuje i naš najvažniji lični dokument. Ako pogledate svoje lične karte, videćete žig u pozadini ispod podataka.

„Sama skulptura oličava, personifikuje Srbiju u punom značenju i smislu – zemlju, narod, celu istoriju, sve što čini Srbe Srbima i Srbiju Srbijom. Naravno, kada se kaže Srbija, onda se tu podrazumevaju i građani drugačijeg porekla, ali ako nismo svi Srbi, svi smo građani Srbije“, napominje istoričar Nebojša Damnjanović.

Ovo umetničko delo nije uvek izgledalo ovako. Prema poznatoj priči, komunisti su posle Drugog svetskog rata isekli skulpturu, odsekli devojci ruku i umesto krune zavarili drugu ruku koja drži baklju. Zbog toga ova bista podseća na Kip slobode u Njujorku.